Službeni list Vardarske banovine
Број 108—110
У прошлогодишњем извештају поднетом Банском већу ја сам опширно изложио циљ и зада ак стручних школа, које све по закону потпадају под врхозни надзор Министарства трговине и индустраје, а о чијем раду и уређењу по 5 42 закона о банској управи има да води старање ова банска управа.
Нижих стручних школа у Бановини има
и то: Општих занатских и занатско-трговачких школа — шегртских 33.
Женских занатских школа има 35 а основана је у току ове године и ћилимарска школа у Приштини са задатком да у том крају као узгредну домаћу радиност уводе, организује и развије. персијско ћиламарство.
Опште занатске изанатско трговачке школе по чл. 135 закона о радњама издржавају општине. По новом закону о радњама који ступа на снагу у марту месецу 1932 године, ове се школе претварају у тако зване стручне продужне школе, Њих ће по 5 296 издржавати општине предвиђајући у своме буџету потребна средства у износу који претходно има да одобри Бан. Став 2 5 295 новога закона о радњама предвиђа случајеве да поједине општине немају довољно средстава за. издржа-
вање ових школа и наређује да таквим општи-
нама потребну помоћ даје банска управа из својих средстава. Следујући поменутом законском наређењу и водећи рачуна како о досадашњем упуству, које је показало да у Бановини имамо већи број таквих економско слабих општина, ово одељење предвидело јеу партији 141 позиција ! предлога буџета за 1932/33 г. суму у износу од дин. 150.000намењену једним својим делом помоћи, која се има тим школама да укаже у случајевима неопходне потребе.
Женске занатске школе су полубановинске, њих издржава Бановина, а помажу женске корпорације.
За њихово издржавање предвиђене су партије: 146, 147, 148, 149 поз. | и 2 и 150.
(Средњих стручних занатских школа имамо две и то: једну у Скопљу и другу у Црној Трави. Осим тога ове године основана је у Скопљу и једна стручно-занатлиска школа.
У овој школи изучавају се за сада ови занати: машински, електротехнички, машинскобраварски, ауто-механички, ковачки, браварски и лимарски а исто тако и: грађевински у који спадају зисари, каменоресци и лимари, затим столарски, стругарсли и уметнички.
Државн- стручна занатска школа у Црној Трави спрема подмладак за усавршавање у грађевинарству. Она већ показује лепе резултате. аи
Државна уметничко-дрворезачка школау.
Охриду требала је да уђе у састав државне стручне. занатске школе у Скопљу, али по одлуци Министарства остала је и даље у Охриду.
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
- Страна 11
Њено преуређење накнадно Бе се извршити. -
Виших средњих стручних школа имамо у Бановини три и то: две трговачке академије, једну у Скопљу, а другу у Битољу и државну средњу техничку текстину школу у Лесковцу. Њих у главном издржава држава и дотична општина.
За тим наставља: У овој години поред општих послова истакло се на дневни ред неколико важних питања за нашу бановину, а то су: питање опијума и маковог семена као и питање извоза стоке.
Крајем првог полугођа, баш у времену збирања афијона цене његове и дотле не велике, нагло су пале. Велике количине непродатог афијона из прошле године остале су код произвођача и трговаца. а исто тако имали смо и- велике количине непласираног маковог семена. Произвођачки и трговачки свет захватнла је велика депресија, јер се у једном моменту било дошло дотле, да ни трошкови збирања опијума нису били у складу са његовом пијачном вредношћу Било је појава које су наговештавале, да је даља култура ове индустријске биљке у питању. -
Кад се узме у обзир, да је опијумска зона у пространству од свега 14.000 хектара давала нашој привреди просечан годишњи принос од [00—150 милиона онда је појамно колико је ово крупно питање дубоко сасецало у интересе наше привреде, те му је морала бити посвећена вајвећа пажња. И оно је проучавано у са-
· радњи трговачко-индустријске коморе и оста-
лих угледних организација, како у погледу прооријентације ове културе, тако и у погледу уновчења постојећих стекова. Резултат тих настојања је нови закон о афијону и опојним дрогама, којим ће, надамо се, ово питање бити решено повољно по интересе наше привреде.
Питање непласираног маковог семена било је такође врло деликатно, јер је за произвођача била неопходна и корисна заштитна царина, док је ову уљарска индустрија тешко подносила, пошто сировина у земљи нема довољно те се увовом истих није могло конкурисати страном зејтину. Краљевска банста управа се старала и деловала да и у том питању нађе праведно решење, које би задовољило обостране интересе у духу тежње изражене на конференцијама у Министарству трговине и индустрије. И најзад и то је питање скинуто са дневнога реда једним повољним компромисним решењем заинтересованих,
У овој години такође обраћена је пажња и проучавању питања о организацији извоза ситне стоке и сточних, производа, наших најважнијих извозних артикала. У том циљу одржано је неколико конференција са заинтересованим установама и извозницима под вођством трговачко-индустријске коморе и на њима претресано питање о организацији извоза на задружној основи, који начин Министарство тр-