Službeni list Vardarske banovine

"Страна-20-__

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ!

Затим се претседнлк одбора ђенерал г. Радовановић окренуо команданту 23 пешад, пука потпуковвнику г. Михаилу Лукићђу с речима:

; Господине потпуковниче, ·

Предајући вам ову спомен костурницу, дар Брегалнице и Штипљана с препоруком да је чувате и да се старате о њој. Младом војном

нараштају да: причате да овде леже кости њи-

хових другова који положише своје. животе. за Краља и отаџбину и да.-зу им Брегалничани овај спомен. подигли из дубоке захвалности.

Потпуковник г; Михаило Лукић примајући спомен костурницу рекао је: Господине ђенерале, необично сам. дирнут и веома сретан што из: ваших - руку примам и драгоцени дар захвалности Брегалнице и Штипа, који је подигнут нашим херојима. Овај споменик слу-

жиће као пример њиховим младим друговима.

да следе њиховом принципу чувајући свога

Краља и отаџбину. У исто време овај споменик, који служи на дику и понос Брегалнице, служиће за пример захвалности и народног признања ва вршење наше дужности у служби Краљу и Отаџбини;

__Претседник општине штипске ·и народни пасланик г. Михаило Каламатијевић захваљује палим жртвама за ослобођење и уједињење. са мајком Југославијом и полаже у име града Штипа венац. У име удружења реззервних, официра и ратника у Штипу положио је венац резервни капетан г,. Добрица Пејић, секретар банов. инспектората у Штипу. Михаиле Михаиловић адвокат положио је венац и одржао врло: леп говор у име Соколског друштва у Штипу. Венце су положили: Коко српских сестара, друштво Кнегиња Зорка, гимназија, удружење учитеља осн. школа и многи „други делегати из Брегалнице.

-. „Преко дана је било народно весеље, ау вече у, сали овд. официрског дома соколи су приредили соколску академију са вежбама коује-ће се изводити на свесоколском слету у зПрату, 4 ] Јевремовић.

Задружни покрет у Данској (Пише: Јосип Букша)

Кад год је говора о великој. важности задругарства за: привредно и културно унапређење сељаштва, увек се на првом месту наводи: пример Данске. И то са' пуним правом; јер у привредном и културном животу земљорад-

ника нигде није задругарство играло и не игра

тако: важну улогу; као што је то случају Данској, где је: задругарство кичма целокупне привредне) структуре те: мале, али ванредно

напредне државе; Раци тога, Данску посећују

сваке годиие велики" број странаца, у сврху

Број 108—110'

проичавања задружне организације и млекарске технике; не прође скоро ни једна година; а да:

о данском задругарству не изађе у страним

државама барем једна; књига, као што можда“

не. прође ни један дан у години а да у којој

страној новини или којем часопису не изађе“

барем један чланак о истом предмету. У свим публикацијама најодушевљеније се пише-о дан= ском задругарству, о великом благостању и напретку, који дански сељак дугује задругарству. Према тим описима. дански сељаци живе у удобним, чистим кућама, на имању, обично са баштом и цветњаком. Намештај им је укусан; скоро свака кућа: има радиоапарат, књижницу, па и телефон и писаћу машину, Бициклом се вози у Данској скоро сваки, па наравно а земљорадници, од којих се многи возе у сопственим аутомобилима) по асфалтованим сеаским друмовима: Електрично осветљење спровепено је чак и кроз неке шуме. Сељак се добро храни и одева. Просјака и пијаница нема. Писменост је толико општа, да је пре иеколико година настала читава узбуна, [ер се у Данској нашао један неписмен човек. Сва деца посећују школу осам година, а доцније, као одрасли, т. зв. високу народну школу, разне пољопривредне курсеве и т. д Темељито васпитање уживају не само мушкарци него и женске.

Треба међутим да је Данска, данас- земља најнапреднијег сељака на свету морала проћи кроз тешке кланце јадиковке, док је дошла до свога данашњег завидног положаја. 1864 год. њу су напале Аустрија и: Пруска. и отеле 10] три покрајине. Једва се је земља почела по мало опорављати од тешких последица несрет= ног рета, кад се; је, пре неких 50 година, појавила опасна кснкуренција америчког и руског жита главном данском извозном производу, житу. Да би заштитила домаће жито од страног увоза, барем на својим тржиштима, данска влада је намеравала. да уведе високе увозне царине, али 30.000 земљорадника упутило је влади претставку, у коју су одбили такву заштиту, изјавом да ће се сами помоћи.

Видећи да је гајење жита, нарочито за извоз, постало неревтабилно, дански земљорадници почели су посвећивати све већу пажњу сточарству, у првом реду гајењу крава музара, поводећи се у томе за примером неких напредних велепоседника. Док је !881 год. Данска бројила 899.000 крава музара, крајем 1930 гол. имала их је 1,600.000: ссм тога. разумном селекцијом (одабирањем) и негом приплодне стоке знатно се је повисила просечна производња млека данске краве.

Кад су дански сељаци приметили да је маслац са велепоседничких имања квалитативно бољи од сељачкога, па да се за то лакше продаје и боље. плаћа. они су 1882 год. почели оснивати“ млекарске задруге, ради заједничке прераде млека и заједничког уновчивања млечних производа. 1900 год. већ је било око 1000 таквих радруга, а крајем 1928 год; број мле-