Službeni list Vardarske banovine

_ ССграна 4

"реке Тополке, притоке Вардара. На подножју византијског Велеса налази се рушевина Маркова мејана, 0 којој се- приповеда с колена на колено овако међу велешанима: „Марко се одморијал со својот Шарац во мејаната“. Осамнајесто столеће је век колонизације и обнављање старог класичног Велеса. По · историјским податцима онда је Велес и бројао око 30 000 становника. Јиричек по својој ка-

питалној историјској студији „Историју Срба“

вели да је међу становницима било довољно странаца, и то које највише цинцара и арнаута, „Али доцнијом својом еволуц“јом Велес се по-

-чео -чистити - страних _ националних елемената. |

Највише је било Југословена, мање турака и цинцара а понајмање цигана. Услед нагле емиграције турског и грчког становништва, Велес је смањијо велики број свога становништва. "Деветнајести век је био за Велес од епохал„ног значаја, само због тога што он добија своју праву културу и националну физиономију. Велес нагло постаје једно од најважнијих и најкултурнијих места Скопске области. Он је за време: политичко националних теревенки у прошлом веку било једно од најважнијих, најбогатијих и најкултурнијих места целе вардарске долине. Велешко вино и велешка ракија чинили су да Велес буце један од најбогатијих вароши односно наш Бордо за Балканско Полуострво. Велешко вино својим квалитетом и квантитетом успело је било да освоји више европске пијаце, па чак да буде сматрано једно међу најбољим врстама европских вина.

Велешко становништво бави се занатима, трговином, производњом жита, опијума, зејтина и земљорадњом. Неоспорно је да спомињемо занатство, треба споменути грнчарство. Он је своје лончарство прилично развијо, тако да је фирма Тодор Левковић и синови својим лепим лончарским објектима, уметничке вредности репрезентује нас по свима југословенским сајмовима, а специјално својом оријенталском орнаментиком успела је радња да те грнчарске објекте пласира и на страни, а специјално у Немачкој. !

У Велесу. је такође развијен трикотажки занат. Становништво града Велеса махом се бави културом афијона, жита, дувана и наута, сусама, памука и анасона, а у последње време и репицом, У самој висини вароши налазе се две фабрике уља и-то фабрика уља Ђоше Органџијевића и Велешко шарлаганско друштво А. Д. који су удружени махом трговци из Велеса. Баштованлук у Велесу је на доста завидној висини и својом ранијом продукцијом успева да своје паприке, домате. салате и краставице пласира чак и у Загребу.

Велес је постао железничка раскрсница и има пуно услова за културно-просветни напредак. Он мора корачати истим стопама као Лесковац, ако би желео да се избави од да-

ашње пољопривредне кризе. Својом архитек-

Н

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ _

- Број 118.

туром и начином живота Велес одаје еклатантну слику турског и патријахалног типа. Куће су скоро једнообразне, збијене и од врло слабог материјала; улице су тесне, кривудаве и доста неприступачне за колски саобраћај. Велес својим изгледом одаје панораму југословенске Лозане. Комунално-културна политика Велешке општине, после ослобођења Велеса од Турака рапидно напредује и начинила је толики прогрес да није могуће у једном оваквом чланку изнети целокупан рад културне, комуналне и националне делатности. Под савесном комуналном политиком бившег председника општине Томе Соврлића и доскорашњег председника општине, благодарећи њима, Велес је добио пуно лепих и величанствених зграда као, општина, соколски и официрски дом, народну читаоницу. Образована су нарочито у великом броју културно национална удружења као соколско друштво, народна одбрана, музичка и певачка друштва која су подигла и социјалну и народну свест. Постоји и народни универзитет који је са својим популарним предавањима учинио у просвећивању и култивисању велешанаца много у културном, социјвлном и економском

погледу. Амбициозним радом г. Тоше Жив-

ковића, доскорашњег председника општине, Велес је добио много бољу ијаснију слику културног живота. Овде треба споменути и гимназију. Стварност треба подвући и сетити се неуморног рада некадашњег уваженог директора Симића за једну овакву културну установу, која има завидног карактера. | Под новим социјално културним приликама, почело је реализирање модерног Велеса у околини железничке станице, на десној

обали Вардара.

Нагло се Велес пролепшава. Подигнуто је велики број врло лепих зграда, нарочито у Краља Петровој улици. У самој Краља Петра улици налазе се четири модерна хотела: Загреб, Београд, Солун и Ослобођење. Општина,

-са својом народном читаоницом, Народни Дом

са свима својим социјалним установама. У средини самог Велеса налази се Велешка „Ајфелова Кула“, такозвана Сахат-Кула. Она датира још од Турака. Сахат-Кулајош и данас функционише и тиме регулише тачно време велешанаца. Налазе се још установе војног, политичког и социјалног карактера као: Првостепени суд, Општина, Среско ·Начелство, Пореска управа, Ђачки дом, Гимназија, Шеријатски суд, Монополска управа, седам основних школа, Бановинска болница, Архијерејско намесништво, Еснафска управа, Трговачко удружење и многобројна женска удружања као К. С. Сестара, Књегиња Зорка и т. д.

Морамо споменути да се у Велесу налазе три цркве, које су својом архитектуром на доста завидном положају и манастирска црква која датира још од ХТУ века која има свој национални значај.