Službeni list Vardarske banovine

Страна 10

се на стотине хиљада динара. Многе су у немогућности да их у опште плате. Да се ова потраживања не би водила стално на дугу, а без икаквог изгледа могућности наплате, Банска управа унела је у Правилник о наплати болничких трошкова једну нову тачку као допуну, којом се Бан овлашћује, да може од случаја до случаја делимично или у целости ослобађати ове општине од плаћања дужних болничких трошкова. По одобрењу од стране Министарства иста ће ступити на снагу. |

У погледу наплате болничких трошкова постоји овакав однос: Држава плаћа по 5 7 и 8 Закона о болницама бановинским болницама болничке трошкове за лечење државних чиновника и службеника, за чланове њихових породица, за инвалиде и избеглице. Затим за болеснике који су лечени од душевне болести, од отворене туберкулозе и од венеричних болести. Исто тако држава плаћа и за болеснике, који су поданици стране државе, с којом постоји међусобни уговор о узајамном плаћању болничких пристојби, као и за болеснике, чија се општинска припадност није могла за годину дана утврдити. Бановине плаћају за лечење својих сиромашних припадника болничке трошкове држави и другим бановинама када се исти лече у државним или болницама других бановина. Према прикупљеним подацима стање овога односа на дан 31 октобра 1936 године било је овако: Вардарска бановина дугује лржави динара 1,964.443,25 а потражује 2,297.507 динара, осталим бановинама дугује 225.959,75 а потражује 317.592. Када се одбију дуговања ове бановине држави и другим бановинама од потраживања ове бановине добија се салдо у дин. 624.696 у корист наше бановине. Питање наплате ових болничких трошкова било је покренуто, да се реши пребијањем дуговања, али потребна одлука ни до данас није пала. То би било и једино могуће решење с погледом на тешке финансијске прилике бановине.

Амбуланте

Поред 15 бановинских болница Банска управа има и 7 амбуланата: Црна Трава, Клисура, Босиљград, Кавадар, Јужни Брод, Кратово и Ростуша. Оне одговарају намењеном циљу, али се не искоришћују у пуном обиму.

Удружене злравствене општине

Банска управа консеквентно спроводи увођење у живот Закона о здравственим општинама. Буџетом за -1936/37 предвиђено је 20 места лекара удружених здравствених општина. Али сва нису могла бити попуњена, јер се на расписане конкурсе није јавио довољан број. ИМ поред тешког положаја лекарског сталежа ипак се места лекара здравствених општина тешко попуњавају. Поред необјашњивих разлога, вероватно да су тешке станбене прилике и услови за живот на селу један од мнагих разлога. Томе треба лодати и недовољно осећање љубави и пожртвованости према народу од стране млађих лекара, који радије трпе оскудицу у вароши него што ће ићи као мисионари у народ. Због тога је г. Министар социјалне политке и народног здравља и наговестио доно-

_ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 782

шење Закона о обавезној служби лекара по селима. Банска управа има сада 18 попуњених места од 20 буџетом предвиђених. Овим предлогом се број истих повећава на 25.

Бање

Знатну улогу у лечењу нашег народа имају и наше бање. Банска управа питању бања, као што вам је и ранијих година сопштавано, и даље поклања нарочиту пажњу, јер поред користи за народно здравље оне претстављају један сигуран и сталан приход за бановинске финансије. Бруто приходи од бања у 1936 години износили су дин. 951.327, а чист приход био је 580.240 динара. Број бањских посетилаца у 1936 год. износио је 8.327 према 7.635 у 1985 год. Дакле, једно осетно повећање, те је због веће навале у месецима јулу и августу наступила и несташица станова нарочито у Врањској и Катлановској бањи. Тим се намеће и питање полизања нових станова, купатила и уреЂење. Зато је ове године предвиђена сума у дин. 600.000 за њихово унапређење. У колико Банска управа буде више инвестирала за проширење и уређење бања у толико ће више имати и прихода. Довршени су катастарски премери, нивелациони, ситуациони и регулациони планови у Катлановској Сијеринској бањи, а у овој години наставиће се рад и у другим бањама.

Здравствена и хигијенска служба

Здравствена служба по срезовима била је релативно задовољавајућа. Она је вршена преко среских здравствених референата, лекара удружених здравствених општина и Хигијенског завола са подручним му установама, који је у овоме имао водећу улогу.

На жалост и материјална средства Хигијенског завода јако су редуцирана, па и његова акција смањена.

У 1936 години боловало је од заразних болести 2207. ол којих је умрло 229 или 1095. За сузбијање ових болести срески злравствени референти имали су 171 излазак у срезове а лезинфектори 82.

У дезинфекционим _ срелствима, серумима и вакцинама није се осећала оскудица. Набавка кинина није се могла извршити кгко је буџетом предвиђено те се сузбијање маларије могло вршити само у границама буџпетских могућности олносно набављеног кинина и осталих препарата. Маларија или „треска" на територији Вардарске бановине није болест садашњице или послератног стања. Она је постојала и за време турске владавине и влада поглавито од Скопља ка Југу, ма ла је има и северније али не у толиком броју и таквој јачини. МИ ако нема никаквих полатака о стању маларије пре ослобођења ових крајева, изглела да тешке форме у виду тропске маларије нису постојале или бар не у таквом броју и јачини као што се то јавља одмах после рата. Тала су констатоване врло тешке и смртоносне форме. Више нето вероватно, ла је мслед кретања војске и допира са носиоцима маларите, који су лолазили са других континената ова тешка форма имтортирана. Од ње су у прво време нарочито страдале наше