Službeni list Vardarske banovine

Број 782

колонисте, који су долазили из северних крајева, у којима не влада маларија, као и војници — регрути из истих крајева, који су долазили овамо ради отслужења свога рока. Проблем рационалног сузбијања маларије поред лечења и профилаксе, не може се решити без већих асанационих радова, чиме би се добила двојака корист: сузбијање маларије и добијање нових комплекса употребљивог земљишта. Такве радове требало би извршити у току ових река: Црне Реке, Брегалнице, Криве Лакавице, Струмичког и Струшког поља, и довршити асанацију Скопског поља. Једно такође важно питање у сузбијању маларије јесте питање пиринчана, које су у очитој супротности са овом болешћу.

Питању сузбијања туберкулозе била је поклоњена нарочита пажња. Приступило се прикупљању статистичких података, проналажењу и регистровању заражених породица. Али је на жалост та акција обустављена. Туберкулоза је у Вардарској бановини знатно раширена и по својој важвости по народно здравље заузима место упоредо са маларијом. Главни узроци њене раширености јесу: примитиван живот народа, општа непросвећеност и неповољне хигијенске прилике, слаба исхрана, дуги постови, сујеверје и т. д. То је болест сиротињске беде, а наша „народна болест". На жалост туберкулоза спада у оне социјалне боле-

. сти за чије искорењавање треба великих управо

огромних материјалних средстава. Где њих нема ту се и поред најбоље воље и довитљивости не може ништа учинити. Предвиђена средства за њено сузбијање у бановинском буџету нису скоро никаква и показују само добру намеру Банске управе.

Полне болести, које заузимају важно место међу социјалним болестима, увођењем аболиције са менталитетом нашег примитивног и предрасудама подлежног човека показују јаки пораст а тиме и већу опасност по народно здравље. И пре увођења аболиције, тајна проституција била је опаснија од јавне. Сада је она, увођењем аболипије, нашла шири терен своје делатности и свога разорног дејства.

; Социјално старање

На социјалном пољу Одељење због ограничених буџетских и финансијских средстава, а нарочито на помагању незапослених и сиротиње, није могло много урадити и ако је била велика потреба. Беду незапослених и сиротиње допуњују Јо и разне елементарне непогоде: градобитине, поплаве, пожари. Пада нарочито у очи велики број пожара, од којих су у прошлој години два: у селу Јелашнику, среза доњополошког и Големом Селу у срезу шарпланинском били катастрофални и уништили скоро потпуно оба села: куће, људску и сточну храну. Банска управа је село Јелашник са 10.000 динара помогла, а Големо Село помогло је Министарство соп. политике и народног здравља са 50.000 динара. Прошле недеље изненадна поплава на Косову била је такође значајна, упропастивши не само усеве већ и известан број кућа са покућанством и стоком. Банска управа је као пову помоћ на лицу места доделила 10.000 динара. Гра-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 11

добитине, поплаве и пожари претстављају штете у милионе динара и шта и какву помоћ може Банска управа пружити са 55.000 динара из бановинског буџета, која се сума реализује само са 709) а у ствари једва износи 38.000 динара. Ова опзиција у предлогу буџета повећана је на 100.000 динара, а позиција за незапослене на 200.000 динара. Прехрана пасивних крајева и градске сиротиње била је предмет пажње ове Банске управе и она је благовремено припремила све потребне податке, према. којима би се подела хране могла извршити свима потребитим, а таквих места и срезова имз доста. Ма жалост ни Банска управа, као и држава, нису могле ништа урадитзи. Нарочито држава није у току ове године могла ништа доделити од хране и ако је прошле зиме (1935/36) доделила Вардарској бановини скоро 150 вагона кукуруза. Како Банска управа није имала својих средстава да би могла спровести обезбеђење сиромашног становништва, нарочито градског и незапосленог радништва, а није располагала ни државним средствима, приступљено је и ове зиме образовању Социјалне акције на целој територији бановине. У томе правцу издато је наређење свима среским начелницима и градским поглаварствима да се у свима већим местима приступи образовању нарочитих одбора, који би прикупљањем добровољних прилога и прибављањем других средстава настали, да се беда у колико је више могуће ублажи. У вези са овом акцијом Банска се управа јелним нарочитим писмом обратила свима надлештвима и умолила их да од јануарске плате сваки службеник да свој добровољни прилог за помоћ сиротиње. На жалост резултати ове приватне акције из године у годину бивају слабији, а такав је случај и ове зиме. Апелом на милосрђе, саосећање и друштвену солидарност,у данашњем времену не може се више много рачунати. Треба наћи друге путеве и сигурнија средства за ову помоћ. Особиту пак бригу задају Банској управи лица из других бановина а и наше, која услед незапослености, често пута завелена несавесним спекулантима, тражећи посла, лутају из бановине у бановину, из места у место, и ке нашавши рада, услед новчане исцрпљености и немогућности повратка у родно место, куцају на врата Банске управе тражећи помоћ за прехрану и повратак кућама, На ову сврху Банска управа · издала је ове године 10.000 динара. - 5 Одобрење крелита за јавне радове у нашој бановини допринели су у врло малој мери смањењу незаопслености и ублаживању кризе и то поглавито у непосредној околини ових радова. Не сме се такође заборавити ла имамо известан бро! срезова, који су и “ најбољим годинама пасивни, чију су пасивност надокнађивали наши „печалбари“, којима је сад ускрећено упослење у страним дожавама. Њима је сал потребна сваке године помоћ све дотле док се разне баријере које су поједине државе увеле, не уклоне. Наш народ није лењ, он је вредан и штедљив, хоће да ради, али нема гле и нема шта. " Збрињавању лепе, напуштене, ванбрачне и без родитеља, као и глувонеме и слепе, Банска управа

а