Službeni list Vardarske banovine

Број 782

једва осетно. Ни извоз из наше бановине не показује неки напредак. Стока, млечни производи, пасуљ и друго што упућујемо на пијаце Средоземног Мора, не могу да пруже очекиване зараде, јер је и тамо куповна моћ становника у опадању. Извесне трансакције дају све скромније зараде.

6) Индустрија. — И поред знатних напора приватних иницијатива у индустрији, не би. се могао забележнти неки видљиви напредак у њој. Нарочито млинска индустрија је осетила врло много недостатак пшенице на лицу места. У колико су млинови радили, они су морали да редуцирају свој капацитет, јер су морали да набављају сировину из удаљених крајева наше земље.

7) Банкарство. — Ограничени обим у пословима трговачким, индустриским и занатским није допуштао оживљавање банкарских операција. Готово све домаће банке са мањим капиталом, биле оне заштићене или не, налазе се у некој врсти тихе ликвидације. Уредба о санирању земљорадничких дугова још није дала и овој бановини неки видљиви ефекат. О неком нормалном кредитовању привреде не може се ни говорити док се банкарске ране не залече и док се послови не обнове.

5) Занатство. — У општој економској депресији у којој живимо већ неколико година занатство је погођено делимице и више него остале привредне гране. У стању занатлија требало би разликовати две фазе: унапређење и развитак модерног занатства у вези са напретком индустрије и са новим начином живота, и опадање старог занатства коме је модеран живот и индустриски напредак ударио тако јак печат. Док модерно занатство иде својим путем и сналази се како уме, дотле се старо занатство бори за минимум потреба за живот, те тражи заштите и вапије за моменталну помоћ. Истина је да је нови Закон о рад“ њама учинио врло много за развитак занатства, али бесправан рад — та рак рана на телу наше оболеле привреде — погоршава стално врло тежак положај занатлија. Краљевска банска управа чини све са своје стране да то социјално зло ублажи ако не и искорени, али је зато потребна и сарадња грађана и свих солиднх занатлија да указују на зло и да га сами не прикривају И не покривају: Жртве које чини држава и бановина за стручно образовање Занатлија врло су велике, и оне ће, свакојако, и даље настојати за припрема“ ње мера за унапређење занатства. Поред школа које смо поменули образују се и посебни курсеви за поједине гране занатства, 0 којима је раније било говора и тако се и младе и старе занатлије оспособљавају да лакше одоле кризи и да савременијим средствима, новим знањем и искуством способније крче себи пут у животу.

9) Коморе. — У овој години извршени су избори за Трговинско-индустријску и занатску комору, и тиме је дата могућност да ове установе, својим сугестијама и гледиштима, обилније пруже могућности за правилно решавање како опште привредних проблема тако и питања чисто професионалног значаја.

10) Туризам. — Уредба о унапређењу туривма, чије се одредбе имају прва пут примењивати

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 17

у овој буџетској години, поставила је основ за привређивање путем туризма, Туризму наше бановине који је тек у повоју, благодарећи поменутој- Уредби, могу се јаш у самоме почетку дати чврсте и реалне основе, али су за то потребна много већа материјална средства, него што је до сада располагано у овоме циљу. Вардарска бановина и поред својих ненадмашних природних лепота, историских и уметничких споменика, иптересантног фолклора, не може постати привлачна област за туристе, ако се не створе и. материјални предуслови за лак долазак и пријатан боравак њихов. У том циљу, као и у прошлогодишњем буџету, предвиђена је и у овом сума од 50.000 дин. за подизање и оправку туристичких кућица на нашим планинама, које служе за склоништа и преноћишта излетника, а без којих не би се могло са успехом развити наше планинарство. За оспособљавање и унапређење наших климатских и туристичких места, побољшање конфора по хотелима, израду планова, скица, путоказа и т. д. предвиђена је у овом буџету као и прошле године минимална сума од 80.000 динара.

Поменута Уредба о унапређењу туризма, тач“ но је прецизирала рад Краљевске банске управе на унапређењу туризма, и ставила јој у дужност извршење низа радова на своме подручју, који задиру скоро у све гране народног живота, а за чије су реализовање потребна зелика материјална средства. Ови се радови имају извршавати постепено, сваке године, а на основу годишњег програма Краљевеке банске управе за унапређење туризма, програма који предлаже Господину Бану Бановински туристички савет. Тај програм за ову бу: џпетску годнну предложен је од стране тога савета г. Бану и усвојен као програм Краљевске банске управе. За његово реализовање — сем ставака које падају на друга Одељења, чији град иде ди“ ректно у корист развоја туризма — предвиђена је нова позиција од 250.000 динара, која ће једва! моћи да покрије најнужније издатке, и која је врло скромна када се упореди са сличним позицијама код оних бановина где је туриазм већ постао важ: на привредна грана.

Туризам као привредна делатност, тражи као и свака друга привредна грана да се прво уложи известан капитал, па тек онда да се очекује његов плод; без основне главнице и овде не може бити зараде, која је нашем народу тако потребна, јер се из године у годину поље његовог рада, услед разних околности све више сужава.

Краљевска банска управа верује да ће сеу развитку туризма, ако га и становништво свесно разуме и потпомогне, наћи нови извори прихода, и тиме допринети материјално јачање великог броја сељачких и варошких газдинстава. Програм рада Краљ. банске управе за унапређење туризма је врло обиман али је и реалан.

Из овог летимичног прегледа види се да је предложени буџет овог Одељења релативно мали

према потребама наше привреде, а повишења која се у овом буџету траже неминовна су. Та су повишења: