Službeni list Vardarske banovine

ске гимназије у Скопљу и бановинске болнице У Штипу. Међутим, ове године видимо у буџету одобрене кредите за подизање гимназија у Приштини и Скопљу, а нигде се не помиње подизање болнице у Штипу.

Већник г. Дуљановић Крста из Ресна, који затим добија реч, каже:

„Као претставник наше древне Преспе, најјужнијег краја наше моћне Југославије, поздрављам вас и желим да овом приликом изнесем оправдане жеље Преспанаца.

Историјска Преспа заслуживала је и сада заслужује да се о њој поведе рачуна и да јој се помогне. До сада, нажалост, за њу није ништа учињено, већ напротив много што шта јој је одузето. Тако је на пример Преспа још од пре 40 до 50 година имала своју нижу гимназију, која је од пре шест година укинута и после извесног времена отворена је грађанска школа, која не може дати оно што би дала гимназија, тим пре што та граБанска школа, која има четири разреда, ради свега са три наставника.

Данас у Преспи има 100.000 плодних дрвета и та су дрвета као мале саднице плаћана од 70 до 150 динара по комаду од шпекуланата — нажалост онда водећих, којима није ишло у рачун стварање среског воћног лозног расадника, већ су се залагали свим силама и политичким ауторитетима да се то омете.

Виноградарство које је у Преспи лоста развијено, сада је на издисају, јер је све винограде у пелој Преспи упропастила филоксера, те се морају обнављати американком.

Према свему изложеном, жалосно је да Мориховски срез који је на Кајмакчалану, где верујем да нема ни један воћњак, јер не може ни да успева на таквој висини, има свој воћни расадник, а Преста га нема. Не треба да помињем Охрид, Дебар, Прилеп, Качаник, Прешево, Урошевац и т. д.

Ја вас молим у име Преспе, да се још ове године предвиди у буџету, ако то није учињено, оснивање воћног — лозног расадника у Ресну, као пентру Преспе, а ако не би било могућности за то, онда један расадник из неког другог среза, где није тако неопходно потребан, да се премести по буџету 'у Ресан. Тиме ће се много учинити за тај крај, јер Преспанци за воћне и лозне саднице иду чак до Скопља и Дебра, а тај одлазак скопчан је са великим трошковима.

Молим да се из јавних радова одобри известан кредит за регулацију речице Волшнице и Златарчице које чине велике штете и тако мало плодном нашем пољу.

Молим да се бановински пут Маказе— Љубо јно — грчка граница, где имамо царински одељак, што пре изради, јер то није пут као што треба, већ личи на пут у џунглама.

Завршавајући, молим г. Бана да учини све што је могуће да се овим жељама Преспанаца изиђе у сусрет, као што је обећао приликом своје посете у Ресну." |

Ре Дуљановић предаје г. Бану претставку коју су потписали преко стотину грађана који моле подизање тога расадника.

,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ | Стана 21 _

Реч добија већник г. Мита Јаћимовић из Криве Паланке, који каже да на буџет не треба стављати. примедбе у смислу критике, јер је он мали и предвиђен по најнужнијим потребама. Било би много боље за народ Јужне Србије, када би могло да тај буџет буде и већи. Говори о важности пољопривреде и сточарства нарочито за нашу бановину и констатује њихов напредак у последње доба. Али, ипак има неколико питања, . која би требало решити. Наводи питање силоса и каже да су они, и ако су новина за његов крај, наишли на добар пријем код народа и предлаже да треба да се силоси подижу у свакој општини по неколико. Исто тако помиње главницу и моли помоћ за њено сузбијање. Моли да срески пољопривредни ре ференти буду у што тешњој вези са народом, да би га поучавали.

Г. Шабан Сакиб, већник из Качаника, добија реч и каже, да је Качаник пасиван крај, који страда од поплаве Лепенца и Неродимке. Истичући туристички значај Качаника, моли да се унесе дедна сума за подизање ћуприје испод села Ковачевца, на реци Лепенцу.

Реч добија већник г. Мане Хаџијевић из Струмице, који у почетку каже да предлог буџета већницима треба да буде достављен раније, да би га могли простудирати. |

Изјашњава се противу ванредних награда било бановинских, било државних чиновника, јер сматра да је дужност чиновника да све послове обављају за плату која им је одређена.

Констатује напредак пољопривреде, али чини примедбу да би срески пољопривредни референти требало да чешће залазе у народ и да му дају упуства, јер сељак није упућен у све гране пољопривреде, па наводи примере неупућености сељака у виноградарству, воћарству и другим гранама пољопривреде.

У погледу ветеринарске службе одаје признање ветеринарима који народу чине велике услуге и који су у случају заразе увек на терену. Моли да се у целости оствари буџет ветеринар. отсека.

Док се на једној страни троше хиљаде и хиљаде за уређење бујица и пошумљавање, дотле се са друге стране хиљаде и хиљаде хектара шума немилосрдно уништава. У струмичком срезу, ако се уништавање шума не спречи, чувена струмичка долина за 15 година потпуно ће пропасти.

Моли да му се објасни шта је са путом Струмица—Удово који се ради од пре три-четири године, а још није довршен.

Истиче да је школство у нашој бановини необично напредовало ол ослобођења до данас, благодарећи правилним схватањима лржаве и бановине као и иницијативи народа. Моли г. начелника Просветног одељења да се обрати већа пажња на основну наставу, јер каже да има појелиних учитеља који занемаре свој школски посао, те депа не показују довољно знања.

У погледу кредитирања основних школа каже да је добро што је основно школство прешло на бановину, али тражи објашњење у погледу школског приреза који је одмерен са 489, те са бановинским прирезом од, 25. износи укупно 730/0.