Službeni list Vardarske banovine

„Орана се

После тога г. Бан даје реч већнику г. Тодору Нишанџијевићу из Кочана, који предлаже да се банским већницима издејствују бесплатне возне карте на железници за трећу или чак четврту класу, у случајевима када путују предводећи депутапије. Наводи да народни посланици имају безброј бенефиција као: дијурне, бесплатну вожњу, а бански већници немају ништа.

Моли да се за срез кочански оснује огледна станица за пиринач, која не би много коштала бановину, јер имају погодно земљиште.

Моли начелника Техничког одељења да се подигне мост преко Брегалнице на бановинском путу. У ту сврху било је раније предвиђено 380.000 динара, али није ништа учињено. Истиче важност овог моста не само за кочански, него и за суседне срезове.

За бању у срезу кочанском која је корисна не само за срез кочански него и за целу околину, није ништа урађено. Моли помоћ Банске управе за оправку те бање.

Још прошле године ми смо радили на оснивању једне водне задруге која је неопходна потреба за наш срез, с обзиром на плавно земљиште и потребе наводњавања пиринчаних поља. Моли г. Бана да помогне оснивање ове задруге.

После овога, г. Бан даје одмор од 20 минута и прекида седницу у 11.22 часа.

Седница се наставља у 11.50 часова и Господин Бан даје реч банском већнику г. Стојану Јовавовићу — Шокару. Он каже да по-буџету Ги П одељења нема шта да примети, па се зауставља на ИТ Пољопривредно одељење и каже да је срез пчињски ранијих година добијао семе „профилик" пшенице, која је добро успевала у срезу и давала добру жетву. Међутим, прошле године земљо„радници среза пчињског добили су семе кумановске пшенице, која није могла да успева и са којом нису задовољни. Преллаже да се из пржавног добра Беље, или из неког другог, набави семе за пчињски срез које би се заменило по принципу кило за кило, а земљоралници би доплатили режијске трошкове. Наглашава да је његовим сељапима потребно семе пшенице која ће обилно родити. Говори о обавезном обезбеђењу усева од града и каже да је оно незгодно за земљораднике, јер њима је потребно да буду обезбеђени од свих елементарних непогода. а не само од града, јер остале непоголе више и чешће прете усевима, него ли град.

У срезу пчињском постоји расадник који је ло скора био на лостојној висини. Он је изпао око 20.000 воћака, а сада их има све мање. Срез пчињски оскудева у приплољним грлима, нема бикова, пастува и нераста које мора ла има, јер де то потреба. |

Говорећи о ветеринарству, помиње да се пре неколико година појавила болест овчије богиње, за коју су биле предузете потребне мере и стока је спасена. Међутим, прошло године појавила се свињеска куга која је нанела огромне штете с разлога, што нису биле предузете мере. Признаје да 1е кривица до сељака, који болесну стоку терају

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 782 _

на пијацу или крију од ветеринарских органа. Дужност је била ветеринара да појачају контролу и да се врши пелцовање где год се појаве симптоми болести.

Уређење бујица и пошумљавање важна су питања за срез пчињски. Налази да су материјална средства слаба за извођење тих радова. Потребно је да се производња садница багремова удвостручи, а секција за бујице треба да има одређен план и да зна где треба да се врши пошумљавање. Говори о потреби регулације Мораве, чије је дно више од нивоа ораће земље. Раније је постојао један хидротехнички одељак у Врању којн је израдио план за регулисање Мораве, али тај план није изведен. Моли Господина Бана да се питање регулације узме понова у претрес и Морава уреди, јер се преко 6.000 хектара земље налази под водом, што претставља огромну вредност. због тога су сељаци осиромашили до те мере, да су често приморани на исељавање. У том смислу спремио је претставку са 20 молби, које предаје Госопдину Бану.

Што се тиче комуникација, каже да је Врање отсечено од свих путева, а Врање даје све, док се њему ништа не излази у сусрет. Пут Врање—Големо Село, који везује Лебане, треба оправити, јер му прети у сваком моменту опасност, а овај пут има и стратешки значај. За ову оправку би требало око 300.000 динара. Пут Врање — Крива Паланка такође је важан и њега би требало оправити.

Новац из фонда од откупнине личног рала треба да се троши на сврхе којима је намењен.

У погледу наплате бановинских дажбина, моли да се та наплата врши савесно по варошима, јер села и онако одговарају својим обавезама, сразмерно много више него вароши. Зато предлаже да бановинско Финансијско одељење одреди своје чиновнике који ће по варошима руководити наплатом бановинских дажбина.

Наша бановина подлежна је маларији. Да се томе злу стане на пут, потребно је да наше М! бановинско одељење буде довољно снабдевено кинином и другим препаратима за њено лечење. У циљу сузбијања маларије, треба првенствено исушити баруштине.

Налази да је у погледу школског приреза за издржавање основних школа постигнута праведна сразмера тиме, што прирез нешто више погађа богатије општине, а штити сиромашније. Предлгаже да контролу над учитељима треба да врше органи Просветног одељења Банске управе. јер му је познато да у пчињском срезу извесни учитељи нису потпуно савесни на послу и не раде на просветним, хуманим и националним организацијама, па наволи пример да учитељи не полажу ловољно пажње на соколство. Зато их на тај рад треба присилити. Говори затим о Врањској гимназији која има лепу зграду, али ту зграду треба одржавати и набавити сва потребна учила. У ту сврху тражи 10.000 динара.

Добија реч већник г. Милан Тасић из Приштине. Он говори о потреби подизања гимназиј|ске зграде у Приштини, коју треба што пре отпочети. Износи да постоји фонд од 700.000 динара,