Službeni list Vardarske banovine

Страна 22

тај одбор НЕ Рова о ценама свилених кокона и то ПАЈЕ сасније до ! марта сваке године.

Добија реч бански већник за срез паревосел ски Г. Радојевић Љубиша који изјављује: Ви нике не треба дати општини него исте:треба као и до сада држати при срезовима. Народу треба садница али ве добија у потребном броју па ну том погледу треба подејствовати. Моли да се срезу царевоселском додели један нови тријер јер је стари дотрајао и неупотребљив постао.

Бански већник за срез преслански Дуљановић чита свој говор.

Е. Крста

Господине Бане, Господина Помеовниче, господо начелници, господо већници,

Кгео и прошле године тако исто и ове, као претставник наше „Преспе", најјужнијег краја наше моћне и миле Југославије поздрављам Бас и молим да и овом приликом саслушате што ћу изнети најоправданије жеље Преспанаца.

Мислим да је познато свима вама да је данас у преспанској котлини развијено воћарство у таквоме степену што се може рачунати да та котлина заузима ако“"не прво то бар друго место у реду у нашој; држави. М овако сувише мало плодна земља што је има у нашој котлини засађује се са воћем и кроз неколико година наш крај биће само једна велика и лепа башта. Само у току прошле године засађено је нових садница преко 30.000 комада а исто тако и ове године продужује се исти рад. Ове саднице као што сам и прошле године рекао набављене су за скупе паре од 10—130 динара од приватних расадника а у последњим годинама набављене су од бановинских расадника у Дебру, Струзи, Охриду, Битољу, Прилепу, Кичеву, Јужном Броду. Раније пре 5—6 година наше воће продавало се у Грчкој и Александрији. Данас тај пазар је за нас већ затворен, и ми смо почели пласирати наше воће у Београду и осталим већим трговима као што је прошле године тражено и за Немачку.

Кад постоји такмичење 3а унапређење воћарства код нас штета је што и ове године Банска управа није предвидела по свом редовном буџету подизање бановинског расадника у Преспи.

Пошто Краљевска банска управа није могла да предвиди по овом редовном буџету подизање Среског воћног расадника, тј. да откупи земљиште и обрађује што би много коштало, а тренутно Банска управа није у стању да то учини, то част ми је изнети неколико предлога што и Банска управа би се олакшала и ми Преспанци добили расалник гле би се неговале нове сорте јабука и крушака.

Част ми је предложити да се и за овај срез бановина задужи код Државне хипотекарне банке на суму од Дин. 100.000— колико би коштао от= куп земљишта у околини Ресна од 5—6 хектара за оснивање расадника.

Или, да се нареди свима општинским управама у нашем срезу да свака општина предвиди у свом буџету по једну извесну суму тако да би се могло скупити око 100.000 динара за откуп земљишта. _ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Ако све ово горе које. сам изнео не може да се оствари да Банска управа узме под закуп земљиште што та сума не би износила више од 5.000 дивара годишње и још једну малу суму од 10.000 динара за издржавање тог расадника.

Господо, Преспанско Језеро веома је богато рибом званом „Дипринида“. Преспанско Језеро претставља један веома важан и богат рибарски објекат, који би могао и требао да игра важну привредну улогу у животу многобројног обалског становништва. До 1985 године у свему је било на језеру 35 легитимних рибара. Међутим, данас има већ око 400 њих и број оних који се баве риболовом из дана у дан све више расте. Године 1985 уловљено је укупно 97.855 килограма док у 1987 години укупно је уловљено 157.776 кгр. Овој количини треба додати још најмање 50—60 хиљада килограма рибе која се од обалског становништва улови за домаћу потрошњу и као таква није пријављена надлежним контролним орггнима. Међутим и поред напред изнетог код постојећег стања риболова, истичу се два важна момента. Прво, Преспанско Језеро иако богато БЕБЕ ни изблиза није искоришћено као риболовни и привредни објект, и друго, обалско становништво — рибари ни приближно немају ону привредну корист и добнти од риболова на језеру коју би могли имати.

Част ми је предложити:

1) Да се у рибарским центрима на Преспанском Језеру: Асамати, Николцу и Цареву изграде базени у којима би се риба чувала и чекала на повољније цене.

2) Да се у Ресну изгради прописна рибарнипа, јер ње уопште нема, те се риба продаје по тротоарима изложена утицају свих неповољних атмосферских прилика.

3) Неопходно је потребно да се питање рнболова на Преспанском Језеру као међународном рибарском објекту реши чим пре једном међународном конвенцијом између заннтересованих земаља. По свима овим важним питањима рибарства " риболова својевремено је г. Бан приликом свога доласка у Ресан заинтересован н он је обећао споју помоћ да се оно повољно реши.

Као што је свима вама познато кроз Ресан пролази државни пут који је у очајном стању за једно 500 метара. Зато молим да нам се одобри извесни кредит за оправку тог пута, јер кроз Ресан пролази доста странаца и туриста. шта више ту је у близини и албанска граница где је саобраћај доста жив, разуме се то свима пада у очи.

Што се пак тиче бановинског пута то молим Господина Бана да ове године одобри да се б5ановински кулук за ресанску општину употреби за оправку ресанских путева.

Како у Ресну постоји грађанска школа на те--

рет општинског буџета, а како се буџет не може реализовати, то молим Банску управу да од предвиђеног буџета партиј 1е 109 глава ХХИ додели што већу суму како би школа могла успешно и правилно радити,