Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

2^ желедй я нѣму спокойно почиванѣ; а онЪ пени стихомнлостницу мусу, расгаанемосе, и одемо свакЪ своимЪ пушемЪ. како ши дакле доѢемЪ у мое обиталиіце; иохцЪ онако поугреячЪ вишереченномЪ влагомЪ, узмемЬ перо и почнемЪ ОБО ш,о слѣди. СЪ шоплымЪсердцемЪ я призывлІЗмЪ изЪФригїе мусу, Да спрїобіци свою сладость и Сербскоме вкусу ! Да даруе любкость моме тихомЪ гласу ! Да я децы кажемЪ, сЪ чимЪ се люди красу. И да нима ошкрыемЪ превысоке тайне, ч Кое свакомЪ, ко хоѣе, могу быши явне. Како намЪ се истина у баску облачи, А предЪ децомЪ незлобивомъ слободно се свлачи. Оди! о оди Божія кѣери! тебе зову деца, Да ше любе и признаду за кайвеѢегЪ светца. , Џ Душе младе , незлобиве, шо су твои двори! Ту ти царствуй ! ту се слави ! и іца знать,говори ! Ту воздвигни швомЪ божеству прекрасно алтаре! И прїимай невинна сердца за найлепше дарё». Сес-