Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

Сестру твою добродѣтель са собомЪ доведи. Твое вѣрне содружнице у твой дворЪ уведи. ЧСлава, правда, и вѣрность знамЪ дасу кодѣ тебе, Нити нхЪ ты можешЪ кадЪ разлучить отЪ себе. Како з юрамЪ идолннамЪ, када зима пройіе, КадЪ пролеѣе любко време на место нѣ дойѣе. Сва се земля и дубраве поносе и красе, Све птнчице отЪ радости сладке дак» гласе. Шета намЪ се по ливадамЪ любопветнаЦвѢта НразднуюѢи превесело поновлѣнѣ свѣта. ТакоѢебыть мило децы кадЪ истина дойѣе, КадЪ незианѣ са злобомЪ и варварство пройѣе. УдрученѢ и неправда неѣе мучить люде, КадЪ истина и правица меѣу нима буде: За то младежЪ простой басни усердно да внуши , Истина изЪ нѢ говори, некЪ приклони уши Я кЪ Платону и Тулію не воздвижемЪ главу, НегЪ у басни Ззоповой иіцемЪ мою славу. ІЦоѢе мени садЪ у старость Далматске планине, Када мени добро чине поля и долине. На