Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

2 9 На травина мирно ми а у овой лєпой мейи, Гди я нейу высокога завидигпи среѣиА кадЪ деца сЪ девойчицамѣ дойѣу цвей»-'' брати , Я Йу ихЪ све око себе зваши и сабрати. Казаку имЪ многе ствари, іцойе имЪ быть миле, Како іцосугодЪ и меня у детиясшву быле. Я знамЪ добро путь младости: ерЪ самь туда прошао. Нити самьсе у спавашо сада овде натао. Родосс деше томе учи, при чемусе смїе, Гди нитЪ га ко кара ни прети да бїе. Свакш а радЪ іцо добро и чути и знати, Мирно живить свакЪ жели, нитко да злопати. Ову мудрость млада деца ошЬ Ззопа уче, Све у игри и смѣя ню ерЪ се сѣ тимЪ не муче. ЧудеЙиее пчелицамѣ, да се лепо слажу, Свако добро у Любови и слоги полажу. ВидеЙи ихЪ како лете за медомЪ по цвейу, Трудѣ н подвигѣ признаю за велику срейу. Не могусе деца доста начудиши мраву, Да велику мудрость имя, амалену главу. -За люту се зиму онЪ у средѣ лета брине Нити а радѣ да гладуе, нити да почийє. ДнВ'