Solunski front : Vojno-politička akcija

Солунски фронт

11

Што се тиче возова, они су сасвим изгубљени. Мали број коња што још остаје, није могао бити пренет на Крф ни до данас и немогуће је знати у каквом ће стању доћи. Желели бисмо да нам се даду мазге као товарна стока, нарочито за брдску артилерију, а тамо где су предвиђена кола, да нам се даде 1 мароканска двоколица, разуме се, запрегнута јаким коњима или мазгама. Да би се у највећој мери смањио број стоке и кола, ми бисмо их заменили камијонима, које услед. тога тражимо у већем броју но што смо имали раније. Ако наша жеља у овоме погледу буде остварена од стране наших Савезника, онда ће Српска Војска моћи предузети борбу уз њих и са пуним поверењем наставити је до дефинитивне победе над заједничким непријатељем. Ми се, дакле, усуђујемо надати, даћенам Савезници дати наоружање, које ће нам допустити да се до краја боримо са полетом и издржљивошћу за које су српски војници способни. Србија може сада дати укупно 151.920 војника од којих 110.333 бораца и 41.920 небораца, али ови људи још нису подобни за операције, већ је потребно да се опораве, како у физичком тако и у моралном погледу, толико да ће моћи да се превозе са Крфа на Халкидик око половине априла. Кад се овоме дода време, потребно за неопходну обуку нових јединица у војничким знањима и употреби новога ратнога материјала, као и за реорганизацију војске и попуну материјалом и возовима, онда држимо, да he се српска војска моћи уиошребиши за ошшпу офанзиву шек у другој половини месеца јуна. На послетку, Српска Врховна Команда мисли,