Solunski front : Vojno-politička akcija

12

Таенерал Петар Пешић

да је у општем интересу да се повећају ефективи на Балкану, како би утицали на Румунију и Грчку да уђу у рат као наши Савезници, а у исто време приморали наше непријатеље да задрже на Балкану што већи број немачких и аустријских дивизија. Зато треба да је савезничка војска на Балкану толико јака, да представља стварну и озбиљну претњу снагама немачко-бугарским. Може се сматрати, да ће овај резултат бити постигнут иојачавајући савезничку војску у Солуну на 500.000 војника. Било би нарочито корисно, да Талијани дејствују одговарајућим снагама од Валоне преко Елбасана у правцу Битоља. Дејство једне знатне руске снаге на северном бугарском фронту било би од велике важности за операције и покрет с југа ка Сави и Дунаву, што би неоспорно одлучило Румунију и Грчку да се придруже Савезницима. На крају овога излагања, наш делегат захтевао је следеће најхитнијемере, које треба одмах предузети: 1. Да се одмах Српска Војска снабде модерним наоружањем, оделом и осталом материјалном спремом; 2. Да се Солунска Војска што пре појача, како би могла извршити успешну офанзиву, саображавајући своје дејство са осталим савезничким војскама у пролетњој офанзиви, и 3. Да се Cpncka Војска транспортује у Солун, дли с тим, да она неће моћи ући у акцију пре друге шоловине месеца јуна. Предлог нашега делегата наишао је на велики