Solunski front : Vojno-politička akcija

Солунски фронт

31

страна да се рат што пре победоносно сврши, потребно је, да се у овој решавајућој фази рата не занемари поново важност солунскога фронта и тиме избегну недогледне штетне последице по повољни исход рата за Савезнике. Прираштај великих и свежих снага Америке а ■евентуално и Јаиана, у овој фази рата, даје Савезницима нЦсумњиво велике резерве у живој снази и изгледе на успех. И ако је старо стратегијско начело: „да треба потући непријатеља на главноме војишту“, увек у потпуној вредности, ипак, кад се то не може брзо постићи и кад рат fpaje овако дуго као сада, не треба одбацити ни обратан пут: „свршити прво са малим непријатељима, па се тек онда бацити на главнога непријатеља.“ Овај су пут усвојили Немци, кад су видели да у Француској и Русији не могу добити победу, која би завршила рат; они су тада срушили прво Србију и Црну Гору, па затим Румунију, и извукли за себе из тога огромне користи. Исто начело могу применити и Савезници, ако увиде да се у кратком року не може добити одсудна лобеда у Француској или Италији; онда би било од неоцењиве користи, да се бар сврши са Бугарском и Турском. Ништа не смета да се после тога исте трупе врате на главна војишта, за главну битку. Али, поред осталога, успех је зависан и од рационалне и веште употребе прираштаја снаге. Познати су догађаји, како се у овом погледу Рат развијао на штету Савезника. Прилазак Турске и Бугарске централним државама искоришћен је до максимума, док улазак Италије и Румуније у. рат на страну Савезника није дао жељене и очекиване резултате.