Solunski front : Vojno-politička akcija

32

Ђенерал Петар Пешић

Један од капишалних узрока оваквом шоку раша било је иошцењивање важносши балканскога фронша. Три важна момента пропуштена су, кад је било могуће постићи на овоме фронту решавајуће резултате по исход рата: 1) У јесен 1915. године када је Србија била прегажена услед недовољне и споре помоћи Савезника. Свима су познати догађаји из овог времена, те је излишно понављати их. Овим успехом непријатеља постигнуто је стварно формирање четворног непријатељског блока. Немачка је одмах приступила организацији свих непријатељских снага, користећи се прираштајем. људства Турске и Бугарске и богатством Србије. 2) У лето 1916. године указује се моменат, кад је било изгледа да се поправи учињена грешка из 1915. године. Солунска војска ојачана реорганизацијом Српске Војске, и ако још веома заморене и исцрпљене великим и тешким борбама и одступањем преко Албаније, али пуне силнога одушевљења и воље за победом и ослобођењем Отаџбине, задржавши прво успешну непријатељску офанзиву од Битоља ка Солуну, предузела је снажну офанзиву у време кад и Румунија ступа у акцију. Са максимумом снаге и енергије требало је тада напасти Бугарску са севера и са југа, потући њену војску и пресећи везу Берлин —Софија —Цариград; али то не би учињено и солунска војска би остављена сама, да до крајњих граница своје снаге тежи поменутом циљу.