Solunski front : Vojno-politička akcija

Солунски фроит

5

Делегат руске. војске, излажући бројно стање руске војске, био је мишљења, да руска војска треба да предузме офанзиву у другој половини месеца маја 4916. године, захтевајући, да све остале савезничке војске предузму офанзиву 2—3 недеље после Руса. 'Овако предложена офанзива била је потпуно у сагласности са идејама ђенерала Жофра и нашом жељом да што пре ослободимо нашу Отаџбину, али је ■била противна гледиштима осталих представника савезничких војски, који су налазили, да њихове војске неће бити готове до тога времена за једну велику офанзиву, јер им, поред осталога, нарочито недостаје муниција. У овој дебати о могућности и немогућности •офанзиве, наш делегат је изнео следеће гледиште 'Српске Врховне Колшнде: Скоро је четири године, како се Српска Војска бори без престанка; она је претрпела огромне гу'битке, не само у борбама него и услед епидемије. У последњој непријатељској офанзиви Српска Војска је била нападнута са три стране надмоћним ■снагама трију непријатељских држава. Чак и тада се она борила до потпуног исцрпљења својих моралних и физичких моћи. Доцније је Српска Војска била бачена у сурове и 'тешко пролазне планине Црне Горе и Арбаније, где је, због оскудице у комуникацијама, била принуђена да уништи сав материјал и највећи број топова, које су војници толико волели. У току кретања ка Јадранском Мору, наша војска је имала да савлађује највеће теренске тешкоће, да подноси оштру зиму у планини и да често одбија нападе пљачкашких арбанашких племена, као и да се бори са глафу.