Solunski front : Vojno-politička akcija

6

Ђенерал Петар Пешић

Дошавши до крајње границе исцрпљености, војници почеше губити веру у своје старешине, мора.т се поколеба и дисциплина поче да слаби. Но, при свем том, војска j'e носила у себи наду, да ће бити прихваћена на обалама Јадранског Мора и веровала је да ће се ту завршити њене патње. Али кад јетамо стигла, она није нашла никакве потребе за живот и беше у немогућности да се одмори, јер се од ње захтеваху нови напори: требало је најпре маршевати на Драч, а затим на Валону кроз предеотешко пролазан, баровит и беспутан, и који је ускоро био посејан лешевима од глади умрлих војника и пзнурене стоке. Због исцрпљености и глади смртност се повећавала свакодневно, остављајући дубоке трагове у души преживелих. Чак и на Крфу, где се сада наша војска налази у једној.фази прикупљања, није се могла благовремено спремити база за њен прихват. Војска је још далеко од тога, да буде одморна и опорављена, што се види из свакодневног умирања и броја болесних војника. Чиста спрема није још добивена, шаторп треба тек да дођу, а време је рђаво; дрва за огрев. и кување хране недостају, животне потребе нису могле бити раздате у потребној количпни, да би се надокнадили- губитци изнурених организама. За све време ових дугих и непрекидних борби,. како са непријатељем тако и противу несавладљивих тешкоћа и глади, војници су се преморили и слабљење њихове енергије врло је знатно. Апсолутно је потребно да се војска одмори, како морално такои физички, да се дисциплина ојача и да војници