Spomenica Jovana S. Babunskog
имали су бугари да спрече српску и грчку пропаганду у пето време да изазову и саучешће код великих сила да бп се заузеле за ослобођење македонског народа, као чисто бугарског итд. И запета у то време распоредише се војводе где he и кад да диже народ на устанак, а Сарафов сам са многим способным војводама и великим бројем четника пође у бптољски вплајет. Нарочито им поможе прелазак слободно толики велики број чета и пренос оружја тадањи арнаутски устанак који привуче сву турску пажњу и сву војску у Арбани ју, Дође и тај дан 20. јула. Ja сам онда био учитель у Велесу и својим рођеннм очпма сам гледао спреме оружја и прелазак чета кроз сам Велес. Чим je освануо дан 20. јула чуемо одмах да ce je битољскп вилајет подпгао, нарочито крушевски, кичевскн и бптољски срезови и наш Пореч, 11 ) али све остале вароши остадоше мирне, само што се многе беговске чивлуке запалите, нетто се оп.ъачка, а многе овце, козе, волове и бпволе отераше и за чете заклаше, нарочито ово се догоди у Велесу, Прилепу и Штшгу. И Турцп се испочетка веома уплатите и чак тражише савет шта да раде, да ли смеју да покољу све хрппшане по варошпма. Сав се турски свет узбуни и за мало je требало па да плане пушка и нож и све што je хришћанско да се покоље. Али из Цариграда им беше најстрожије наређено да буду стрпељивп и да he се све учинпти да им се штета отплати и да he бунтовнпди бити строго по закону кажњенп. А ако бп се сам народ разрачунавао може доЬн до јевропске интервенције па могу бити за турску хрђаве последние. И заиста турди су осталп мирни али као зверовп љутп. И сваки дан и Hoh скупљали су се по џамијама и договарали се и чекали резултат из Цариграда. И опет нису могли неки да се уздрже а да не умлате по некога хрихшЬашша, алп je и то било по неколико у вароши п села. Кад су Арназтп усташщи чули да су ce xpiimhami диглп противу дара, они на мах споразумеше се са турцпма и чак обеЬаше noMoh противу ђаура који су дигли руке на дара. Дакле са Арнаутима било je лако споразумети се противу неверника jep Арнаути нису се дизали противу дара и државе Beh противу поједпних паша, валија и мутесарпфа као напр. противу Хафус пашу у Скоп.ъу и других или дизали су се противу плаЬагьа пореза и т. д. и свака се буна стишавала кад су арнаутске вође добили од дара неке чпнове и пара и тд. И заиста није прошло ни три дана од.побуне a војска се поче враЬати из Арнаутлука заједно са Арнаутима a највише војске оде у Бптољски вплајет са топовима, тако што
и ) „Наш Пореч" га зове због тога што су Поречани били најотпорнпјп Србп ц Пореч Вандеја српска. Због тога су Пореч свуда у оним странама звали Мала Србија.
10
СПОМЕНИЦА