Spomenica Jovana S. Babunskog

(управа) наоружа и о буче сво турско становништво. По свима селима почеше да иду јаке војничке потере помешане са Арнаутима а по негде сасгављене од самих Арнаута. Туча, шьачка п јаук поче на све стране, по читавих села беше до голе душе опљачкана a срамокење женскиње не беше краја. Не потраја дуго a јака турска војска растера са топовпма устанике. Нарочито војска највише оде у Крушево где су устаншщ отерали мудира и нетто мало војске и држаше варош недељу дана слободну и тд. Сва су околна села била устала, са ‘оружјем нека а нека са секирама и косама, али кад поче војска да бомбардује Крушево за час комите напустите га, ретко се ко)а чета била одржала да ту пзгпне век се сви разбегоше куд којн. Впдекп Турци да нема отпора, нагрнуше са свих страна на села и на варош и за час поче сеча људи жене деце, шьачканье живе стоке и нокућансгво пзнуђавање новац и тд. Преко 150 села беше попалено и опљачкано и жене осрамокене, турском бесу не беше краја, 12 ) Наш Пореч такође беше пострадао али не толико колпко Крушево, Кичево и Битољ са околпном, Војска после овога поче да истражује планиие. Чете се такође беху повукле у планпне. Турци, да би могли да пронађу чете запалили су са свпју страна многе планкне, Чете брзо одмидаху испред војске тако да се за час нађоше у Мориховске и велешке планине где je било мање потере а међутим има непроходне планине нарочито у Мориову. Турци многе чете пронађоше и побише нарочито сељачке које нису хтеле да се склањају даље од својнх планина, А чете са војвода(ма) које су прешле из Бугарске без мало векином се неоштекене вратнше. Сада овз чете на све стране разаслаше курире да виде и да осигурају прелазак за Бугарску, али којц год се отуда вратн сваки казиваше им да апсолутно не могу преки јер су сви путеви и сва села за Бугарску ухвакени и да сељаци не могу ни дању ни иоку излазити из својих кука, a међутии граница je као град онседнута. Чете, седеки по планинама дуго а видекп да ке сви изгубити главе најпосле се реше да пређу у Србију па шта било, макар их тамо поапсили. И заиста пут за Србију био je сасвим слободам и иије било војске век као и обично, погранична стража. Сада по договору са свију страна иагрну ка српској граници где сви срекпо «пређоше ; и не само Србија што их није отерала век их je радо примила као своју браку старајуки се да им угоде. У Врању и Београду образоваше се одбори за издржавање ових чета. . . . Као што сам казао буг. револуционарп су у Србију веома срдачно дочзкани од свију сталежа. На све стране указивала им се велика пажња, Расиоређени су били у нарочите зграде за становање ; добијали су храну одела

12 | Од свнх, највише je настрадала околица Крушева, Битол>а и Прилепа. У неким битољским селима je било преполовљено мушко хришћаиско становннштво. Само у селу Неоказу убплн су Турци овога пула на Iß ' људи!

11

JOBAHA С. БАБУНСКОГ