Spomenica Jovana S. Babunskog

и поред тога новада, али сва пажња и велико гостопримство српско они накрају, после годину дана, вратшпе најкрвавпјим терорем над српско становништво у Македонији, Бугарски револуционари остадоше у Србију прилична дуга јер их Бугарска у прво време није хтзла примити боjehn се рата с Турском пошто je било прилично војске на бугарској граници, али кад турска војска сврши са овим устанком после неколпко месеци распусти (Турска) војску и тек тада без мало сви четници одошз у Бугарску заборављајупи на српско гостољубље чак многп од њих ‘ одоше са мржњом противу Срба због одвајања Српске народности у Македонији који су захтевали да их Србија помаже у шпхово ослрбођење jep je- бугарска смерала да noMohy Срба, Грка и великих сила да Македонија добије аутономнју па да je после као Источну Румелију присаједини нтд. Српска влада и српскп раднпдп увидели су смер бугарског рада и испратили овэ незване госте из своје средине, али опет са братском пажњом, И заиста, Срби нису се преварнли у своме мишљењу, јер одмах 1904. г. истн ови који су били у Србију почеше поново прелазити у Македонију али не вшпе да се бију са својим старим душманима Турцима взћ у више прилика и у зајзднпцн са овим отпочешз коваву борбу протпву Срба и Грка у свој Старо j Cpoiijii и Македонији, Јаке бугар, чете прзплавшпз сву Макздонију a највпше где, je највнше нмало Срба као у Казама, Кумановске Прешевске, Паланачке, велешке, прплепске, скопске, кпчевске, Пореч, тетовске, дебарске нтд. Кад су долазили у додир прво са нашим селима опет почеше лажно да проповедају братство и једнакост и ослобођење македонпје али Beh се увелпко увидало да he се скоро изметнути у праву бугар. пропаганду. Само у прво време нису одмах почелн гонптп Србе због тога да би се могли што више утврдптп и организовати сва села п варошп. Наши управитељи (школа), учитељи, свештенпци и првацп народни знали су шта he (бпти) и предочавалп да he за све ово платити псти ови, али увек им се .са надлежне стране говорило да hyre, да их добро пазе и да их Турцима никако не пздају. Нарочито тадањи српскп конзул у Скопљу М. К. био je протнван а не мање и М. Р. И запета, чим се учврстише по селима почеше са терором и братство се исметну у непријатељство, македонство се пзметну у праву бугарску пропаганду. Почеше окрпвљпватп српске учитеље свештенпке и прваке. Под претњом да he бптп убивени и попаљенп jep ови зликовцп нису штедилп ни одојчад многп се Срби силом одрекоше свога српског имена; некп побегоше у Србију а они што су остали и даље упорнп, они б еху махом поубпјанн и дивљачки тучени. Нарочито страдаше у то доба свештенпци и учитељи , За све ово време кад je у највећем јеку било

12

СПОМЕНИЦА