Spomenica Jovana S. Babunskog

у намери да га органпзујемо, У вече постависмо четничку стражу на четирн стране око села по четпри четн. Кад у зору, поче наша четна стража да пуца на све стране око села; ми брзо покуппсмо остатак четника на сред села и према пудњу пушака осетисмо да су то бугари, бпју се са нашом стражом. Ми се одмах распоредисмо и казасмо на коју страну треба да се излази и окуражисмо четнике да су то’буг. чете и да гледају барем једног живог да ухвате. И запета, наши полетеше као лавовн, са внком и брзом паљбом. Не потраја ни пола сата борбе, а век наши четници доведшие 5 бугар. живи четника, а после join пола сата ухватисмо joui 4 чет. и војводу Антона на место убијемо, и join десетак четника те тако се и ова битка еврши на бугар. штету. Војвода Мирче беше потрчао да помогне Антону, ал кад je чуо од сељака да je сва чета разбијена и да je војвода убијен он се брже боље вратн назад. Пошто ова битка поче врло рано нзјутра а у близнни на један сат беше каракол са 40 војнпка у исто време дођоше из Прилепа и Велеса -join много војске, око 300 те како се подухватпмо у 9 сати пре подне па до у мрак. Ту je пало око 20 тур. војннка а од нас један убијен, неки Никола из Пореча и један рањен у руку и мало у ребро, Тшра бив, жандар у Србији. После месец дана (Бугари) опет учинпше један напад ; буг. војводе Константинов, Сугарев и Дако са 200 четн. нападоше нас у Нежнлову 2 ') који пмасмо око 60 четн. Веемо ja, Глпгор, Раде и Стеван, борба je трајала цело га дана и после неколико сати дође око 40 војника из Богомиле те и они одоздо на нас ударнше а бугари одозго. Кад се смркну скуписмо четнике и кад видосмо сви смо здравн и живи а бугари са неколико рањзна побегоше још псте ноки у Клепу. У прилепском селу Долнени 28 ] ноку сударпсмо се са бугар, војводом? којп je био дошао да’ запали село, али га натерасмо на бегство да се впше не вратн. После неколико дана у селу Рилеву 29 ) сударпсмо се са војском. Борба je трајала 5 сати, али без штете по нас. У Кичевско Рујацп°°) борба између српске чете и бугарске. Ту je био Рајковик и војводе Мпхајло и Зарија из Пореча. Бугарски војвода Константинов последњи пут покуша да се освети Србима за досадање неуспехе. Он скупивши неку чету од 150 људи са војводама Гигом Оценим, брат Петра Оцева војводе, Дачом и подвојводом неки Милан

27 ) Повлашћено село у Азоту. У Велеској области врло важан географскн објекат. У време ослобођења пчало je ото 600 становиика, 28 ) На западу je од Прилепа. У време ослобођења 1912. п.чало je око 700 становнпка. 21I J Село у Прилепској области. Лежи на северо-западу од Прилепа, на путу Прилеп —Брод —Кичево. Једно од најистакнутијпх ерпекпх села у Прилепској области. Због тога je толико и настрадало. У вре.че ослобођеша 1912. г. и.чало je преко 500 становнпка. 30 ) Село у Кичевској области. Лежи неточно од Кпчева и далеко на три сата. Године 1912. пмало je око 500 становнпка.

СПОМЕНИЦА