Spomenica Jovana S. Babunskog

званп Шмећар. Сву ову силу крену из Клепе па идуки у Азот пређоше у Порече у намерп да запале Крапу. Око пола ноки онколе са свију страна село, али сељаци видекп да je буг, чета и пмајуки око 30 пушака одупреше се бугарнма пуцајуки из села. Бугари су највеку силу употребили на куку попа Таса Коневика и опколише му куку, али се он јуначки бранно, , . . После неколико сати борбе са попом пса сељацима најпосле успеше (сељацп) да их одбију. Впдеки бугари да не могу никога да ухвате запале попов дукан и један свивьац са 8 свшьа и повуку се навише. Идуки уз реку наиђу на једну воденицу и унутра воденичар старац око 85 г. и кад нису могли никога да ухвате они закољу овога старца колико да се хвале да нису без ишта прошли, али уз то и носеки неколико својих другова рањеннх. Пошто нису у Поречу ништа учинити a бојеки се да продиру даље, они се врате у велешку казу натраг претекн како ке похватати српске војводе живе а села непокорна попалити. Крашъани одмах известите Војводе Рада и Стевана који су били на бачије у Даутици пл. а доказаше им шта се са њпма Hokac десило и још казаше им да се (Бугари) вракају у велешку казу. Наши, знајуки где ке (Бугари) проки, и ако су били само 30 душа, наместише им пуспју код Крушевог камена, на пола сата изнад села Папрадишга. 31 ) Чим су се наши наместили а век надођоше бугари, напред пред свију пшао je ■ Костадинов са заметнутом на рамену пушку, уз њега војводе Гига и Милан и join неколико старих четника, Пошто су били близу на десетак метара пред бусију чули су наши четниди и њихов разговор како ке похватати српске војводе живе и попалити села српска, али у томе први плотун па други и све би свршено ; војводе Костадинов, Гига и Милан и још неколико четника мртви падоше а остали четниди кад видеше како им се војводе ваљају разбегоше се на све стране не опаливши ни једну пушку, Пошто je било близу мрак, наши их нису могли по шуми даље гонити задовољнше се само на војводе и 7 —B четника. Четниди те ноки разбегоше се куд који остављајући своје пушке сељадима само да их хпто пре склоне на сигурно место и да их што пре преведу у Клепу, више од половине дали су сељацима пушке а многи су тајно од сељана поубијани само да га не води и да би дошао до пушке. Тако се и ова врло значајна борба сврши на штету бугарску као и све досадашње и у будуке. Не потраја дуго, опет се појави једна мала чета од 15 људи у Азоту. Војвода им je био Стеван Вардарац(?) и поче да узнемирује наше сељаке, Нису смели наши сељани да одрже пазар нити ван села јер су свугди пресретали наше сељаке тукли и пљачкали, Једнога Србина из Капинова у воденицу убише, попа Игњата Поповика на нуту за Теово гађаше га, идуки од пазара један Србин из Богомиле тера-

31 ) Село у Азоту, Јужно од Велеса; на граници Велеске и Прилепсте ■области.

JOBAHA С. БАБУНСКОГ