Spomenica Jovana S. Babunskog

стране пуцњаву. Сада се сукобисмо сви између себе. Турци бпју и нас и бугари а ми и бугаре и турке и обратно. Борба je била ужасна, Огромни плотунц проламали су небо а бомбе праштале су на све стране, то значи да војска полази на јуриш. Енвер-бег je напао нас са преко 2000 војника, Борба je трајала дан ноћ н сутра до подне, јер није се могло нигде моћи (повућп пли пробитн?) и на крају крајева резултат je бпо овај. Пало je било мр'твих око 100 војника, бугарских четника преко 150 а нас опет послужи cpeha те се друга дан пробнсзю и брзо пређосмо у Порече у нашу Малу Србију. Губитака имасмо: само један четник убнјен a један сељак и 4 четника рањена, које поведосмо са нама и пзлечише се. Енвер бег вндећи да нама није могао ништа учинити појури за нама са целокупном војском тражећи нас чак по непреходним шумама, долннама и пећинама по највишим планинама. Прође делу Караџнду 33 ) планину и спусти се у Пореч. И после четнри дана запета нас нађе, али му je војска била врло уморна и гладна па војници неки прођоше ћутке поред нас не казујући старешини да не би се у планини joui гладни задржавалн. Тако ми сада остадосмо иза војске, а Енвер бег после узалудног лутања, видећи да почете неки војници да умиру враги се назад без успеха и гњеван што je нас оставио тако читаве a међутим од нас у бптци изгубио преко 30 војника. Тако се еврши и овај највећи пораз бугарски и ми постадосмо сада господари Велеса, Прилепа, Кичева до Тнквеша и Мориова, Оаис битке са леве стране Вардара. Тек сада се потпуно ослобо'дисмо од бугарских чета како са леве стране Вардара тако и са десне и почесмо нагло организовати дотадања бугарашка села, јер нама на нуту ништа друго не стајаше сем турска војска која поче да зазире од нашег напредовања пэ. покушаваше свима срествима да нам спречи напредовање. Потере изађоше на све стране, • почеше апситн у масама наш народ али и то не би им помогло, да се нетто не деси неочекивано, а то je јулска револуција 1908 г. кад се даде свима слобода, кад се пустише сви политички кривдн из anca кад се нареди да се чете предавају јер им je све проштеио. Птуни дакле турски устав који смо сви без разлике вере и народности једнаки пред законом. И запета, чете свих народности сиђоше са планина па и најокорелији злочинди се дочекивали беху са великом помпом од сви народности .Оно што учини шака Младотурака то се не допадаше многим Турцима како интелигентима који изгубише много од својих прихода тако и простим којима никако иије ишло у главу да могу ђаурн и турци бити браћа И ако се младотурци показиваше пријатељски према свима народностима и ако имасмо право гласа те и наши посланици одоше у

П Плашшски масив на границн Скопљанске, Велеске и Кичевске области.

23

JOBAHA С. БАБУНСКОГ