Spomenica Jovana S. Babunskog

јући две мазге натоварене бакалским еспапом заробише, Србина убпли а мазге и еспап далеко негде продали, Ово je нама било најмучннје јер су од нас бегали као од ватре да се не сукобе, а безоружане сељаке npecpehy. Страх завлада на све стране ; путници, орачи, говедари и тд, нису смели да изађу ван села. Овде ja и ТрбиЬ решимо пошто по то да прекратимо ово стање, Једнога дана заиђосмо дубоко у бугарашка села трпећи глад и зиму само да дођемо до циља. И заиста. Чуемо да се Стеван налази разузурен и сигуран у бугарашко село Дреново 32 ) са својом дружином чекајући празник Спасов дан дапрослави јер цело село тај дан слави па после да оде одатле и поново по путовима npeepehe људе. 27. маја ja и Трбић ca 40 четника једно после подне грунусмо у село и чувшп (разабравши) силом од сељана у којој се кући налази Стеван, опколисмо ту кућу. Настаде одмах очајна борба. Они су из куће сипали ватру а ми из других кућа на њих. Неки се наши четниди попеше на кућу и с крова запалите кућу, Кад поче кућа јако да гори они почете да бацају бомбе у намери да се пробију, али нису могли. Онда под заштитом днма пређоше у другу кућу и одатле почете на нас пуцати. И ову кућу запалнемо и немајући куд, после 4 сата борбе, кад видепхе да им пуцају запаљене греде на врат они нзвршише јуриш, али на мах сви мртвн попадоше и ни један не спасе главу. Само се двојица спрљени предадоше. Тако спасосмо српски народ од ових друмских разбојника. Као што сам раније казао, сада се бугари одлучпше на последњи напад ; или да нас сасвим униште или пак они да батале овакав неуспешан рад. Баш je ових дана било кад je Бугарска претила Србији због неуспеха њиховог четничког рада противу Срба и Грка. Ово време пређоше из Бугарске око 400 душа четника, повише активне бугарске војске са многим способним војводама нтд. . . . Ови сад да ударе заједннчки од једанпут на велешка и прилепска села, да их попале и да пређу у Пореч и да нас похватају итд. Ми покуппемо сада све што имасмо (четника) из Пореча, Прилепа и Велеса, свега око 120 људи. Ja и Григор са 90 људи одосмо у планину Бабуну да им не дамо ту прелаз за велешка и прилепска села a Трбића поедаемо са 30 људи на граници Клепе да чувају прилазак за Азоту. Насташе сада страшне борбе и дању и иоћу. Бугари су покушавалп да продру али све без успеха. Падало je и са наше стране, али са њпхове четверодупло. Равно 7 дана и дату и ноћу трајаху борбе, а Турди за свих ових дана нигде се нису појављнвали, али су се потајно спремали за одлучан препад. Онда je чувени Енвер-бег епремао овај паклени план, Освану и осми дан борбе али не као и до сада већ освану на свима брдима, равнидама и рекама многобројна турска војска, која одмах.поче на све

32 ) Село у Гро'оту. На западу je од Велеса. У време ослобођења 1912 г. имало je око 500 становника.

СПОМЕНИЦА