Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

Ердеговци Горду послушаше, Око Сима сабљу опасаше, И војводом њега учинише. Отале се дигоше главари 345 И велику војску поведоше, Ето ти их Равном и Голији Затворише Никшић и Горанско И одоше ишчекиват’ Турке. Чекаше их цио мјесец дана, 350 Док се Гацку -прикупише Турци Силна војска и муимат царски И велики тајин ва Горанско. На Равно се војске сударише, Ударише 'жедни на препојне, 355 Ударише чили на уморне, Бој се уби, горе зајечаше; Док од једном пушке престадоше, А пламени ножи засијаше, Ерцеговци Турке поломише. 360 Ту погибе цвијет од Турака; Од Мостара два брата Лакића, А од Стоца Ризванбеговића, Од Требиња Ресулбеговићу И четири главна миралаја 365 И бимбаше и многе јузбаше И двадесет и седам стотина Царевога бирана низама. Ерцеговци тад Турке сломише, Отеше им убојне топове 370 И муимат царски што бијаше За Горанско и осталу војску; Осветише српскога војводу И код мора мејдан изгубљени. 375

ТО ИСТО, АЛИ ДРУКЧИЈЕ (муслиманска)

Кад су пошле двије војводе: Једно ти је војвода Максиме,

'j Ову песму преписао сам од гуслара Хамида Абула МуслиманаизТребиња.којијеучестоваоуборби противу усташа 1875.-78

185