Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

186

А друго је Павловићу Пеко, Ево оба на Цетиње равно Код Николе Петровића кнеза, 5 Они ишту изум и тестијер Да подигну силовиту војску, Да у Глуву Смокву воде војску, До затворе од Требиња џаду, Да не даду шале npoh’ тајину 10 За Требиња града бијелога. Даде њима силовиту војску И даде им изум и тестијер И одоше Дубровнику граду, Ту су оба јемин учинили: 15 Да не пуште тајин у Требиње Од бијела града- Дубровника И ту они јемин учинили И у Глуву Смокву отидоше. Наљегоше од Требиња Турци 20 И за њима цареве мећаре. Дочекаше двије војеводе, С Глуве Смокве повратише војску И много јој отеше мећара И гонише Турке од Требиња 25 Гонише их до Биринџи-куле. Ту Турака много исјекоше, Оста један буључак низама У метериз Радован-Ждријела. Ту су били три бијела дана, 30 Кад четврто јутро освануло, Муктар паша подигао војску; Од Мостара војску прикупио, До Требиња салазио војску. Од Стоца је помоћ учинио, 35 Од Љубиња помоћ учинио. Силовиту војску покупио, Па је ситну књигу направио, Оправио Корјенићу билу А на руке Адем-Зуковићу, 40 Да он дигне Корјениће Турке, Да их води до Требиња равна.