Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

189

Турски тајин прође за Требиње И ту су се Турци забавили, Те утече Павловићу Пеко 125 И уведе војску у Бањане. Војводу Максима нијесу убили Турци но Црногорци (Пеко Павловић) по наредби књаза Николе. У Невесињском устанку Баћовић је играо дивну улогу и као командант херцеговачке усташке војске почео сузбијати црногорска вршљања по Херцеговини. У Бањанима дође до свађе између Баћовића и војводе Петра Вукотића и у тој свађи Максим рече Петру: ~Hehy да се Црногорци мијешају у херцеговачке ствари,“ Петар му одговори: „Предуг си, Макшиме, но ћу те ја брзо поткратити, жадајем ти Божу вјеру! “ Кад су' војводу Максима сахрањивали у Грахову, над њим је плакао и војвода Петар Вукотић; тада му јавно рече Максимова жена Гордана, а Петрова синовица: „Што плачеш за њим, Штрико, кад си га ти метнуо под купус?“ Ово нам и народни пјевач (варијант први) и ако завијено каже у стих. 160—163.

ОСВОЈЕЊЕ ГРАДА КОРИЋСКОГА. (8 августа 1875.).

Сан саснила бијела кадуна У Корита на бијелу кулу Вјерна љуба диздар Мурат-аге Мало снила, ма доста сасника, Па с' у стра’у була препанула, 5 Од шиљтета на ноге скочила'. Су обје се руке подбочила, Па се була по одаји шеће, Све се шеће к’о да кула креће. Пододкан јој на ум припануло, 10 Скочи Делфа до кафе-оџака, На оџаку ватру наложила И уз ватру кафу приставила,