Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

190

Па се врати опет у одају, Да јузбашу буди из кревета. 15 Мурат плану као да се зграну, Па у Делфу очи нсколачи: „Делфо моја, аирли ти било! „Али си се у сну препанула, „Али си се драга помамила, 20 „Е ме ноћас у невакат будиш?“ Са стидом му љуба говораше: „Нијесам се млада помамила, „Него сам се у сну препанула.“ Скочи Мурат на ноге лагане 25 И он оде до кафе-оџака, Те с умива и авдес узима; А була му измет учинила; На тутуму дуван припалила, У филџану кафу доранила. 30 Мурат пуши на тутум дувана, Присркује кафу из филџана И подоцкан љуби проговара: „Кажи, љубо, шта си снијевала?“ Кад то зачу бјелогрла када, 35 Од образа сузе оборила, Па јузбаши ’вако говорила; „Да с Троглава загрмљела муња, „Обаљује на Корита куле; „Шарган-гуја града опасала, 40 „На капију главу навалила, „Ником не да ни доћи ни проћи; „Нашу кулу оборила муња, „Три јој ћоше на земљу пануле, „На четврту пала кукавица, 45 „Кад закука ја се препанула „И у страху на ноге скочила „И из санка тебе пробудила." Стари оде санак толковати: „Лако ти се санку осјетити: 50 „То нијесу са Троглава муње, „Но топови црногорског краља; „Што је града гуја опасала,