Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

188

„Даћу тебе три табор’ низама, „Ако би ти и то мало било, „Опет ћу ти помоћ учинити. 85 „Ваља нама џаду отворити, „Јал’ Требиња града изгубити, „Јер готово нестануло ’ране. „Када дамо Требнњскога града; „Ваља дати и Билећу малу; 90 „Ето књаза ,ђе Коњицу сађе „И привати сву Ерцеговину. „Но, Адеме, ’љеба ти царева, „Да те данас видим на мејдану! 11 Адем дође међу Корјениће 95 И овако њима проговара; „А тако ви ’љеба царевога, „Немојте се данас преварити „Од усташке пушке заклонити. „Бит’ не море, браћо Корјенићи 100 „Што шанчеве узети нећемо." Па пашиној полетно руци И оваку рнјеч говорио: „Алал’ пашо, ја аиром кренух! „Налож’ ватру у топове твоје, 105 „На шанчеве ватру учините!" А паша је ватру учинио. Тад се силна заметнула кавга. Ту погибе војвода Максиме, Што је каз’о то је и свршио: 110 Јуначки је јунак погинуо, Није своју ријеч погазио И јунанки јунак погинуо. Пошто паде војвода Максиме, Усташка се војска боздисада 115 И побјеже низ Попово равно И пред њоме Пеко Павловићу И утече про Бориловића, Да му неби прекинули путе. Нешће војску про воде превести, 120 Да му не би војска изгинула; Ту је њему добра cpeha била,