Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

199

чим други’ем, да ја с Турцима чиним „превезу 11 и станак какав, нека опрости Ваше лице, а ко’и то каже: ’ебем му и јоца и мајку што лаже за мном; што ми не рече у очи, али нека за мном не лаже —то му реците да не лаже. Ако нећеш, Бога ми, да ми баста, али бик ra убијо, али погинуо. И да Ви Бог да здравље! Есам Ваш слуга Максим Баћовић“ На полеђини: „Господину војводи Петру Вукотићу предати се“, Бр. 12. Писмо војводе Максима Баћовића главног команданта херцеговачке усташке војске, писано 25, новем. 1875. Костаки ефендији, мутесарифу Гатачкоме, преко црног. војводе Петра Вукотића у коме го обавештава, да је примио његово писмо и да се ријешио на борбу до коначног ослобођења Херцеговине. „Бањане 25. новебра 1875. Ваше Превасходитељство! Примио сам Ваше . писмо од 22. новембра и 'разумио садржај његов. Велико је зло и несрећа народ херцеговачки постигла. Ја то лијепо знам и виђу. али што ћете? Коцка је бачена да смо несрећни и побјени. Ко је томе крив, свему џевап пред Богом давао. О састанку нашем нема данас говора, не што не бих рад био, да моје жалосно отечество окуси добродјетељства мира, него право да Ви кажем, не вјерујем никаквом побољшању нашем пребивању, док год Вам Турци Херцеговачки сједе уз кољено. Што кажете за свезе ко’има имам чест бити свезан са његовом Свјетлости Књазом Николом од Црне Горе, оне заиста и постоје и колико су год мирољубиви савјет’ ко’и су ми с Цетиња цијело љето шиљали и колико је год наклост Књажева према мене велика, опет ме ништа одвратити не може од несрећне судбе моје остале бртће Херцеговаца, но ћу још до капи крви све с њима дијелити.