Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

200

Штб кажете и фалите се с неким добитком ко'и сте учинили, ето Вам. Али и с наше стране знадите, да и ако оружани нијесмо како треба, опет ћемо се подносити као у људи у нашој несрећи. . Наша је ствар света пред Европом, прољеће нам, ако Бог да, довести хиљаде добровољаца из цијелога свијета, а ако нам се оглуше браћа из Србије и Црне Горе, Ви ћете нас савладати с великом муком и пошто нас све побијете, ондар ће Вам жао бити и рећн ће наш цар: какве сам добре подајнике имао, да им је правитељство дало добар начин, они би билн први јунаци у моје царство. Војвода Максим Баћовић.“ На полеђини: „Високородном војводи Петру Вукотићу на Тупањ.“ Бр. 13. „Драги брате 'Евто, Здрав буди сиви соколе и храбри витеже! Јављам ти за браћу Озриниће и твоју и моју. Дошао је Симо са 60 друга и бијо је код војводе Вукотића, који је наредио, да Озринићи буду с мојом војском. Зато ти пишем, да се побринеш за ■њих, да им мало тај’на оправиш, кол’ко се може и коју комору да им оправиш, да би мало љеба догнали из Грахова, као и осталој војсци шта се даје; а даваће им се и овамо понешто од живога мала за тај’н као и свакоме. Али знаш како је, коме од дома не долази. Брате, јављам ти како имамо смијер изчекати Рауф-пашу са његовом ордијом на Бањане. Има не у име Бога доста војниках. Надам се подсигур помоћи с „мијеста" у величини од 5 батаљона. А надамо се, да се и ти оглушити нећеш са подручном твојом војском, но ћеш бити браћи у помоћи, као што си вазда био. Добро би учинио, да оправиш све оно војске, што је долазила у Пиву. ’Ebto брате, љубав брацка и тебе и мене веже