Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

А за твоје и моје Озриниће хоћу да ти се жалим: како су, дошли од тебе, ја сам се колико сам мога’ око њих потрудио као и око Пивљана. Прво им дао од мога тај’на, па оправио писмо на војводу Петра, да им се да тај’н као и нама. И река’ је војвода Петар, да буду код мене и тај’н с мојем би им доходио; па некуд заврљаше за туђом памети и они су моме и мојом војском сеирили, кад смо се ми били. Зај’ста би би’ рад био, да их бар искориш, не за мој’ помоћ, но за њихов стид и срамоту што ме издаше. Брате ’Ebto, увијеравам те да смо преко 200 Турака на мртво убили, зашто, све смо виђели очима, кад све за собу товараху на коње и ћераху их у табор. Глава смо мало посијекли, цигло 12. нашега не дасмо ниједнога да ни посијеку. У Пиву 13.-12. 75. Ваш највећи доброжелатељ војвода Лазар Сочицп. На полеђини; „Поштенородном господину начелнику 'Евту Николићу у Жупи.

202