Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

201

при свакој прилици, да питање и споразумјевање у свему постој’ међу нас. Знам Влаше, да си рад на меку душеку на кољено пером писат’, али ти неће дати љути „крај’шници“ у здравље орла изпод Орлова Крша. Твој сердачни брат Војвода Лазар Сочица 7.-12. 75. у Бањане Поздравља те твој одани брат и доброжелатељ Лука Ђуровић/ На полеђини: „Храбром витезу Г-ну началнику Евту Наколићу ђе буде:“ Бр, 14. „Драги брат’ и мој мили Србине, буди ми здраво! Јављам ти у најкраћем изразу како смо учињели битку на Крстац око Чарача поред Орлине. Побисмо се ја и поп Богдан с нашом војском са свом ордиом Вали-пашиној од јутра до мрака, Тога боја тешкога и доста жалоснога, брате ’Ebto, риједко се догађало мање војске с вељом силом да се читав дан очајено борила. Са жалошћу хоћу ти рећи, ово је све било пред очима војсковођа Ерцевачкије’, које је све узаптио Пеко Павловић и Баћо Ђуричић и око њих било је 3.000 војске и пусту пушку не мрчише на Турке. Само од све војске искочи им на зор од 30 —40 људи и посјекоше седам до 8 глава, које им ми приготовисмо; А Турци шћаху све утријет’ да им опет не би нас и посијекоше им 2 главе. Мртвије’ пет би од моје војске, а рани се 17; а више је попа Богдана погиноло и ранило се. На срамоту и црни образ јавног издајника своје браће Ерцеговаца, то јест Тлашеног јунака Пека Павловића, од њега и онаковога кој’ тако радио трага ни у одиву не остало, ка’ што неће у над Бога а у здравље „Господарево.“