Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

13.

А кад је одбор остао при свом решењу, Пелагић одмах. после седнице, јави писамцетом Мркоњићу, шта му одбор спрема.

Уз пркос свију интрига и опасности Мркоњић не хтеде напустити босанску границу. Он се само преместио на друго место, и за кратко време око њега опет се прикупише скоро сви његови ранији четници, с којима је он провео целу зиму. Моја Хрваћанин о томе вели: „...сви скоро четници и борци понова се окупљају око јуначког водводе Мркоњића. Све до пролећа 1876. год. држи Мркоњић чету на окупу. Поучава је у ратничкој вештини, брине се за све као добар домаћин за своју чељад. Тек што је... зима попуштила војвода подиже утврђења на Ћорковачи, да отуда задаје страх крајишким Турцима.“

М

Јамничка скупштина била је Фио5 (би 17) де цембра 1875 г. а већ неколико дана после те скупштине Мркоњић је дошао у сукоб с Турцима и после дводневне битке код Доброг Села добро их потукао. О том боју извештаја котарских власти из Костајнице (од 24 децембра) и Двора (од 27 децембра) веле, да је Петар потукао Турке, освојио Добро Село, поубијао више турских становника и задобио знатан плен. После ове победе Петар је остао са својом четом недељу дана на земљишту босанском, бијући се с Турцима.

И „Обзор“ је донео један кратак извешта о овој Мркоњићевој победи: „Ноћу 24 децембра потуче Турке Петар... на сухој међу код Добросела близу Жировца“. Ускоро писле ове Мркоњићеве победе доживео је пораз Хубмајер код Костајнице. То је био најбољи доказ кога је требало узети за главног војводу устаничких чета при избору на Јамничкој скупштини.

У фебруару је Петар отишао у Беч (око 10 фебр. по н. стилу), где му је био отац Кнез Александар, да би од њега добио средства за даље четовање, и отуда. се вратио у почетку марта са осморицом другова. У јутру, 4 марта, већ је био на загребачкој станици. Отуда је отпутовао преко Петриње и Глине за Бојну.