Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

14

И докле су га у марту месецу обласне власти тражиле „да ухвате, Мрконић је живо радио спремајући своју чету за пролетњу борбу.

Мрконић је имао један бој с Турцима 18 маја 1876 године у близини Ћорковаче. О том боју очу-

вано је једно писмо Петра Мрконића, које гласи:

Ћорковачки Логор 19./31. маја 1876.

Јучерашња битка била је једна коју још нису у Крајини (с ове стране Уне) видели. Око 2 сата на 1000 Турака удари на нашу страну и дођу до логора; одмах пуче наш алармски топ И сви бисмо на међи. Турци су заузели здраво јаке позиције и смртоносне по нас. На то пушкарасмо све до 4 сата по подне; онда Илија Шевић с једне стране, Сава Ђуричић с друге, Малиша Јовановић с треће и Стева Маковић са четврте стране ударе на јуриш с барјацима на челу. Труба је свирала, добоши су радили; одмах почнемо пуцати динамигом.

Турски аскери с острагушама, видевши да се ми не шалимо него озбиљно јуришамо, окрену леђа па почну бежати. У бежању бацали су опанке, торбе, пиштоље, луле, мало леба — једном речи све што им је још сметало да бегају. Само су пушке носили, а са левом руком држали су тур. Можете све поњати кад вам кажем да су наши Турци оставили 19 мртвих, које смо данас побројали и сила коња мртвих остало је. (Сава је посекао три Турчина, Илија Шевић, Милета и Макевић, као и многи други јуначки су се показали и морам казати, да је сваки гледао да бољи од другога. Као што ми можемо рачунати на 100 Турака платило је главом. Од наших погинуше 4, а 8 рањених међу којима је и Јефра, који је доста опасно рањен у дољњем трбуху. Ово вам у хитњи пишем, јер се Шевић мора одмах вратити.

Знајте да смо Турке до близу Језерског терали,

само је штета да смо морали престати с бојем, јер је већ мрак био. У логору тако весеље влада а и одушевљење да вам описати не могу. Немојте нипишто

веровати некаквима, који разне лажне гласове доносе,

OT NIJE UIESN

а и

зет тишти