Srbadija

V

СРБАДИЈА, илустрован лис-т за забаву к поуку.

Св. 9.

„Тек од данас." „Да нисте ви онај исти, о коме је . . . „Господин Ваб^рин с милостиво.м госпоћом разговарао", допуни он моје питање. «Тај исти, тај нсги. „Ваш се друг зове ВабЈрин, а вн?" „Мене зову Пунин; име ми је Пунин. Он Бабурин, а ја Пунин."

још за једно лешпе место од овога; гамо има п једна клуиа, на коју се можемо ионосадити и оданде иа сплав гледати". „0, врло радо, хајд'мо", одговори мој нови пријатељ. Пустио сам га да нде напред. У ходу је заносио телом тамо амо, са забаченом главом корачао је с дивовскнм корацима иапред.

197

„Овде је красно!" рече он са задовољством дубоко удишући. Гледах га са стране. „Та реците ми гако вам неба, каква вам је то шепица?" повиках и нехотице. »Дед' покажиге ми ју!" „Ај, врло радо, млади господичићу, врло радо".

И он опет окреташе своје плочице. „Чујте само, чујте само ону зебу; хај, хула, како красно цврчи.« Не знам ни сам од куд и како то до!>е, али мени се некако тај особењак са свим допао. Као сва деца и ја сам се пред странцима показивао или као одвише плашљиз, или као пуноважан; али са овим се овде осећах гако поверљиво, као да се од много година познавасмо. „Хајд' те са мно.м", рекох му; „ја знам

Приметно сам да му острага испод огрлице нека врста кићанке висила. „А шга вам то острагу виси?" запитах га „Где?" запита ме пипкајући поогрљнци. „Ах, ово овде? ех, та то вам је некаква кићанка, без сумње требало би, да много лепше изгледа, на с тога је ваљда тако и пришивена. Но, за мене је добра, та она ме баш ни најмање не узнемнрује." Одведе.м га до моје клупе и мн се једно до друго на њу посадимо.

Скиде своју шепицу; ја пружим руку да је прихвагим, погледам га и прснем гласно у смеј. Пунин беше са свим ћелав, на његовој зашиљеној, углачаној, беличастој лубањи не беше ни једне длачице, само што имађаше на потиљку мајушан прамичак косе. Он се поглади руком по ћелавој глави и удари у смеј. Кад се смејао, лице му се развлачило баш као да се хтеде угушити, уста би му се јако разјапила, очи заклопиле, а чело би му се од горе на доле срозало у три реда бора.