Srbadija

Св. 10. СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку. 225

Пунин само уздисаше и махаше гдавом на ге суморне речи, а Муза је непрестано ћутала и занимала се очевидно мисдима, какав ди сам ја човек, да ди умем ћутати, или сам брбљавац — на и ако ћутим, да ди немам ваљда својих споредних намера. Њене црне немирне очи севаху на мене испитујући, шта више, скоро ненријатељски испод оборених треиавица, .... скоро ме иодузе језа од тих погдеда. Бабурин говораше ретко с њом, ади му је ипак глас, кад је с њом ироговорио, звонио више пријатељски него очински. Пунин се на против огворено шадио с њом по свом начину, ади му је она нерадо одговарада. Он је називаше снежном кокицом, снежном птичицом.

крида и почне јасно цвркутаги. Док је она иевала, седео је Бабурин и неје се макнуо, иратио ј'■ певање само опруженим прстом, и превртао је очима. Ја се морадох гдасно насмејати .... ни Вабурни ни Муза се не осменуше. Ире мога оддаска зачуди ме Бабурин с једним изненадним питањем. Хтеде знати од мене, као наученог човека, који похађа универзитет, каква је дичност био Зено. :,Којег Зена, мисдите ви?" запитам га зачуђено. ,,Но Зена, старог мудраца. Та го гек не може бити, да вам је тај непознат?" Ја се нејасно сећах оснивача науке старогрчких стоичара, али иначе не знађах ни-

мојим писаћим стодом! —Али Зено?! -— Где је Бабурин само Зена нашао? — Застаредо!' 1 Кад се праштах с њима, наваљиваше Пунин, да их сутра дан, у недељу, походим. На против Бабурин ме не позва у посету, него само примети кроз зубе мрмљајући: да забава међу просгим људма, који стоје на ниском друштвеном ступњу, мени не ће велико задовољство, а ни мојој „старој а баш врло мило биги .... Ади овде га прекидох и дадох му познати, да воља моје мајке неје више за мене закон. „Али управу добра несте ви још примили?« запита Бабурин. „Не, још несам", одговорим му. „Но, па онда сте ви . . . ." Бабурин не

„За што називате госноћицу Музу баш снежном кокицом?" запи гам га. »Е, што је тако ладна", одговори он смешећи се. ^Разумна је она," дода Бабурин, „као што младој девојци пристоји." Та ми је можеме и нашом домаћицом звати, шта ведиш ти на то?« повика Пунин; „но, Парамоне Семеонићу, имам ди право?" — Бабурин срдито сабра обрве, Муза се окрену . . . . Ја онда још несам знао, што је •го значидо. Тако некодико часова прођоше не баш веседо, ма да се Бабурин трудио, да друштво забавља. Тако је на пример донузио до кавеза, отворио канарици врата и командовао јој: пМарш на нол.е на кубе и прави нам коицерат. 1 ' Канарица излети на поље, седне на кубе, то јест, на Пунинову ћеду, окретала се кокегно с једне стране на другу, протресе X

Манастир Дужи у Херцеговини. шта о њему. „ Фидозоф је био," одговорим му најпосде. пЗено је онај исти мудрац", поче Вабурин дагано, некако поучним тоном, »који је рекао: да трплење није зло, јер га сгрпљење савлада; ади једино добро на овој земљи, рече он, јесге правда; да и сама врлина неје ништа друго, него само правда! — Ја знам ту изреку од једног овдашњег становника, срегног притежатеља многих сгарих књига; она ми се од свију најбоље допала. Ади ја видим, с таким стварима се ви тамо не занимате." Ту има1)аше Бабурин дабогме нраво. Са таким предметима се заиста нисам занимао. Од мога доласка на универзитет постао сам и ја бар такав реп}бликанац, као што је Бабурин био. 0 Мирабо-у и Робеспјеру могао сам с одушевљењем говорити. Па не само Робеспјера, него шта више, и Фукје-Тинвида и Андре-а Шењера сдике висиде су над

доврши започету реченицу, али је ја у мисли допуним. „Још дечко!" — „Збогом," рекох и изиђох нагдо на поље. Баш хтедох из дворишта на сокак изићи, кад догрча Муза за мном, стисну ми у руку једну завијену артијицу и одмах је опет нестаде. Код најбдижег Фењера развијем је и једва могох прочигати ове, с оловком хитно написане речи: пЗа имеБога," писада је Муза, „дођите сутра после службе у Александрову башту до торња КутаФИ, ја ћу вас тамо чекати и надам се, да ми молбу не ћете одбити, немојте ме унесрећити, морам вас безусдовно видети.« ОртограФских погрешака неје бидо на артијици, ади је бида са свим без интерпункције. Дођох кући, но несам знао шта о тој ствари да мисдим, све ми је нејаснија бивада.