Srbadija

:

Св. 11.

вањем и прерађивањем претстава. А то ће рећн ово: У нама нема разума, који би ваљало само будити и развијаги. Ваља га произвести, створити. Како? Расматрањем љјди , ствари, свију појава око нас. Ако нх можемо из блнзу проматрати, добро, то је понајбоље. Неможе лп се то, онда нх разгледајмо у сдици. Не може ли се ни то, онда учимо све то из добрих књига, оддобрихпредавача и прнповедача. Под расматрањем мислим и слушање. Оком гледамо спољашњи свет, слушањем унутарњи свет, као пгго еу гово[>, певање. И ос гала чула потребна су за познање све га и њима се навнкавајмо тачно познавати га и процењивати. Оваким тачним, бистрими смишљеним посматрањем добијамо ту снособност, да све виђено, чувено и примеКено умемо после себи живо да замислимо. Те замислн зову се представе. Ко о неким стварима нема у глави оваких верних представа, не може о њима ни судити, ко није најпре читао каку општу добру историју, простију Физику, кемију, астрономију, филозофију догматику, обредословље и. т. д. тај може десет пута читати умни развитак Јевропе од Дрепера, па га неће и не може разумете,- ко није пре тога сам прочигао неколико знатнијих класичких писаца свију доба свецке или народне књижевности, тај им праву лепоту нигда наКи неће у рецензијама, реФератима и критикама. Ко хоКе да знакако мирише ружа, ваља је и омирисати; ко хоКе да зна каквога је укуса јабука, ваља да је и загрнзе: ко хоКе да зна жнвот, ваља да га је дуже годиница проживео. Наш данашњи млади нарашгај у овом погледу налази се на јакој странпутици. Пун је речн, Фраза, деФиниција и правила, али ону граћу. из које је све го изведено, врло мало познају. Зато су често сами, себи досадни, а камо ли другима. КазаКе вам у две-три речисвој научени, наметнути му суд о илијади, о народним песмама, о божанственој комедији, или о којем другом песничком или научничком великом створу, али нн према чему неКе имати већег интереса, жара, одушевљења. Зашто? Јер није читао, јер ннје непосредно сам расмотрио и проучио. Дакле сам непосредно треба посматрати, јер тнме ударамо темељ разуму. Кад тако лично промотримо н пропратимо свет око нас, онда смо прибрали велику и сигурну главнпцу појмова мисли, помоКу којих Кемо умети после сами и о људима и о стварима самостално расуђивати, судити, пресуђивати, нити Ке нас когод шале ради моКи за собом повести као нерасудну децу. Ко није сам расмотрио и ироучио, гај се не може разумети, не може схватити, не може судити и одлучиваги, нема дакле свога разума. Ж ао ми је, што ми поље моје беседе не дозвољава, да се дуже позабавим код тако благороднога и плодиога питања о васпитању разума. За то прелазим на васиишање душе и леиогаукуса (естетичности.) Далеко би ме одвело, кадбиховде покушаоопширније описати како човек постаје душеван, како се у њему образује душевност. С' тога Ку одмах да кажем ово: жалост, радос/г, задовољство или незадовољство, болови и т. д. остављају у нашој души јаке утиске. Ти утисци постану наша стална расиоложења или просто реКи „срце." Основа је овнм расположењима двојака, или су ведра: веселост, доброКудност, задоволност и т. д., или тужна: озбиљност, нераеположеност, оптужност живота и т. д. Туђе радости и боље може саосећати „са чувствовати" само онај, који је и сам и мао радосних и жалосних гренутака. Али гајеКи у нама ову душевност, ово срце, не треба у томе да претерујемо. Као шго нас душа може учиниги среКним, тако исто претерана осетљивост може нас начинити несрегним, г. ј. лакомисленим, претерено веселим или Кудљивим, невеселим, својевољ-

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку

ним, упорним и т. д. дакле помутити нам поглед на свет, обезвољити нас, навести нас, да рђаво радимо и судимо, да упропашКујемо своју среКу и своје достојанство у игранкама и пијанкамо, у лењовању или беспосленом тумарању. Хтети угасити пламенове душине, био би посао немогуК и непаметан, али душу ваља на добро управити, треба је регулисати Како? Треба у нама однеговати ведра и смерна расположења, а да би што више учествовали у боловима и радостимаљудским, треба да су донекле и разноврсна. Смерност се гаји, кад омладину пре времена не навнкавамо на потребе одраслих. Навпкаватиих пре времена на пријагности живота, на уживања и гиздања, значи нотрти им безазленост младости и одузимати дражи доцнијегаживота. Противу овогасе многогрешиу нашем васпитањз', зато многи у насодмах почнувенути за великим чиновима, луксузу сваке врсте. А кад се правим путем не да постиКи, онда удри у страну и тајно и јавно. Даље треба од омладине све што их претерано понижава, грдњу, нли што их веомарастужујеи смуКује, сувише тужне и грозне призоре. Тужна расположења не треба сасвим угушивати, али опет не смеју бити ни толика, да загорче душу. Особито треба наетојавати, да се младима олакшава живот. Ако још у младима годинама морамо да клецамо под теретом сиротиње и других невоља, онда ти тешки дани на још младу душу ударе тако тужан печат, да ју је после врло тешко разгалити и најсреКнијим животом. А многи је међу нама, баш са тешкога живота у младости, постао сувише озбиљан, затворен, хладан, неосетљив. Још ваља да пазимо, да се у души не стварају таква расположења, која нас све везују за нашу личност, нраве нас саможивим. Многи су у данашњем друштву несреКни само зато, што су себи увр гилн углаву да су сунца, око којих ваља, да се сви ми окреКемо. Зато те људе, у место да воле, обичио мрзе, презиру и гоне са њихове себичности. Њихове уске груди пуне су сакривене мржње, суревњивости, завиетии презнрања људи, па судосадни и себи и другим људима. Чувајмо дакле душу од оваких злих-духова-мучилаца. Испунимо ју непбколебљивом љубављу, вером увечност свега што је истино, лепоидобро, задахнимо је отвореношКу, скромношКу, побожношћу и преданошКу к' Богу, па ће она доцније лако савлађивати тешкоКе живога, увек умети чисто осеКати и повратити и сиокојство, које јој уздрмају таласи живота. У непосредној је свези с'расположењима душевним и есгетичко образовање, или као што раније рекосмо укус заленоту. Естетичким образовањем узноси се човек изнад његових личних свеза, изнад овога вртлога свакидашњости и преноси се у неки виши и светлији свет идеала, у ком слободније и чистије дише, умереније тужи и радује. Развијен укус за лепоту чини нас осетљивијим, и уКуткава у нама све нечисте наклоности претеране и недозвољене страсти. Укус за лепоту не огледа се у раскошном оделу, намештају, еквипажу, не, но у природности, простоти, огворености, тачности, чистоти, пристојности, стидљивоети. Онај, који носи у себи ова велика својства неКе никад говорити и чинити оно што је мрско, гадно, него Ке му душа увек бнти отворена за племенитост и лепоту, звек ће брзо разумети срца, која му се приближе, а задахнута су том истом узвишеношћу. Срца се облагорођавају, или: осећања се наша улепшавају и лепим уметнос/гима: песништвом, свирком, живописом, лепим грађевинама н рецкаријама и т. д. Али ништа тако нежно и нријатно не пада на нашу душу као блага и лепа реч и драга и мила песмица. Много би више у нас било племенитих срца,

251

кад би се гајила лепа књижевност, песма и свирка. Особито свирка, па свирка! Ја незнам можда је то моја слабост, али бих ја у ово време овој нашој лепој земљи ућуталој желео више уметничке свирке и песме, но многих модерних закона о тако названој грађанској слободи; јер, по моме мишлењу, то би унело више чистих осећаја, углађености, одушевљења, отворености, одважносги, истине и поштења, удружљивости, попустљивости, помирљивости, мање надутости, подмуклости, лукавства, гонења и освете. Видели смо довде, како човек са утисака постане душеван, са гих истих утисака постаје и моралан. Шта је то морал? Способност да правилно оцењујемо вредност човека према човеку, ствар према ствари, одношаје, стање и т. д. Добара има велцких а има и малих, а тако исто и зала, па се иште од нас, да умемо нравилно процениги, шта је од отога важније и претежније. Неморално је претпостављати мање добро већему; морално је ценити ствари по правој њиховој вредности и сам живети по том моралну оцењивању вредности. Вређати ово морално начело ради себе, дакле из себичности, значило би, да смо не морални, неваљали. Истина, да је сваки себе по најпречи, али, радећи за се, ни за живу главу не смемо своју среКу дизати на развалинама туђе среКе. Ми морамо љубити и нопгговати нашега ближњега. Не смемо се на њ дизати само из јединога начела: да га оборимо. Така борба недостојна је образованих људи. Ничија се добра не смеју превиђати, никоме се не може одузимати право да развија своју снагу и да је употребљује. Само покварени, и с' тога гадни и гнусни људи могу се диКн да увеличавају своје добро, убијајуКи га у другога; да утврђују свој положај, потварајући и лажући на друге око себе: да -зидају себи куКе обарајуКи их другима. Морал иште, да наше интересе ограничимо, кад долазе у сукоб с праведним интерес.има појединих, цела друштва или државе. Који се не да повести за неморалним дражима, но се чврсто држи бољег уверења, и по њему сгално живи, тај је морално слободан, карактеран је. Који оцењује вредност данас овако, сутра онако, те се не зна, шга му је у томе правило и закон, тај је бескарактеран. Л>убили ми кога или мрзили, био он у нашој или противној сгранци, политичкој, научној, вероисповедној и т. д. увек морамо поштовати праву вредност његову, сшварна савршенсшва личиности његове. Тако дакле не смеју бити прекорачене границе обележене моралом, нападали ми друге или нападали нас. ГрепЈимо ли ми противу ових захтева доброга морала? Ја се надам, да је сваки од вас веК еасгавио до сада себи, на жалост, неповољан одговор. С' тога неКу ни да позлеђујем ту живу нашу рану, али она ће се излечити, ако јој само осећамо бол. Као саставни део васпитања казао сам да је и иотхрањивање вере у Бога. Њу ћете свугде наћи, где год је људских родова: и код народа образованих и код народа дивљих. Вид јој је различан, а суштина једна. Вера није народима силом наметута, ниги је носе у срцима са глупости евоје, не, она је правилан израз нашега развитка. Клице за њу доносимо у себи рођењем и опет их налазимо у природи. ОетавиКу природу као извор вере, јер она даје само тамну слутњу о нашем животу после смрти. Узећеморазум да нам каже, има ли разлога мислених за веру у Бога. Куд год се око нас окренемо, видимо да се непрестано ствара, постаје, ниче, рађа се. Сва та постајања небивају на пречац из ничега створена, но имају своје клице, своје почетке, своје узроке. Све ово што видимо, ноникло је из оноге, што је прошло, почнемо ли и даље ићи те тражити