Srbadija

252

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 11.

раније почетке, отићићемо дадеко, далеко. Напослетку доћићемо на почегке, који нису од овога света. Свет се не да сам собом објаснити, његов прапочетак није у њему. Принуђенисмо дакие узети неко више надземаљско суштаство, које, до душе, не можемо испитати, али нам помаже да нам овај свет буде схватљив; јер свег није могао постаги без сгвориоца, као што се нишга неможе догодити без узрока, неможе бити посла без посленика, закона без законодавца. Тај прапочетник свега, тај створилац неба и земље мора да има она својства, која се огледају у свету: он је једна с.ила која све савлађује, једна љубав, која све благосиља, једна мудрост која све уређује, он утиче свуд, њему није ништа сакривено. Да је он нрироде духовне, доказ је сам наш дух, закони по којима се он развија и мнсли, могао је постати само од каквог бестелесног сушгаства. Даје он један, види се из равнотеже — хармоније, која влада у васиони. Дакле, људи, садашњега појаса и стања земље, немогу се отргнути од овакве мисли: као год што нас вуче крв роду, тако и овај садашњи склоп разума не може, а да не прими у се мисао о Богу, о вери. Разум нас дакле прикљања да верујемо у Бога. Он нас упућује и да верујемо у бесмртност наших душа. Размислимо се зрело: може ли пропасти оно што постоји? Узмимо само телесне ствари, једне гину и руше се, да из њих постану друге. Кад нема силе да уништи тело, која би сила могла уништити оно, што је у нама духовно? Кад не би наша душа одређена била и за виши живот, ја онда не знам на што би јој били њезини високи и одлични дарови, њезина тежња за непреетаним усавршавањем. Вера има и своју иракшичну страну. Човек је створење слабо, много му треба помоћи и брига. Чезне за среКом и миром, али ништа на свету не може трајно и потпуно да задовољи његове жеље. Тело му је трошно, увиђавност ограничена, силе слабе и непоуздане, ни на шта да се поуздано ослони. Ода ли се на уживања, и она обљутаве, или му стану за врат болести и смрт; ода ли се на научна испитивања, ту га опет ночну обеспокојавати противуречности и сумњичења; ода ли се на пракгички живог и ту доста муке и напрезања. Најбоља његова воља наиђе на евакојаке сметње и тешкоће, најсигурнији рачуни преваре га, најчистије намере изврћу на зло н ониру им се. Нема довољно постојане срећеу нама, у нашим ближњима, у целом човечанству— јединоје, најпоуздани)е, најистинитије и најспокојније пристаниште Бог, којиједобро наддобрима, свега има, може све и нрема свима и свакоме има милосрђа. Код њега с'оне стране гробова разрешићемо све загонетке, изравнаги све неједнакости, противности и несаразмерности овога света. Човек, којинема овуверуусрцу,неможе имати љубави и добрих не себичких намера за човечанство. Вера у друштву с' моралом треба да нам просветли дух, да узвиси душу и облагороди нашу вољу. Гајимо дакле веру у нама, она се, као што видите, непротиви ошнтем образовању, него га још веома помаже. Чиста вера, удахнуће у нас страха божјега, човекољубља, виши поглед на свет, чисто срце, храброст, наду и стрпљења, а с' овим ћемо лако сноситн све промене у животу и испунити своје земаљске дужности. Без оваке више вере немавишег удружења, нема ослобођења, нема узвишених породица и општина, нема праве државе, нема чнсте и ансолутне науке и уметности, нема потпунога живога. (Свршиће се).

ИОВИ ВЕК.* КОЛБ. I. Шта су све људи изумели и какве су земље пронашли. Када се поче стари век од средњег одељивати, протече доста времена, док се не напуни средњи век; а кад се н средњи век делити поче, кад наступи сјајно доба новога века — онда људи много што-шта изумеше готово све осим барута. А барут изнађоше људи још у средњем веку; Маври, Арапи шпански, први га почеше у Јевропи употребљаватн, првн скушаше огромну снагу црног барута. Но, кад људи изнађоше барут, не задовољише се тим; паметнији изумеше пушке и топове. Сурваше се силни »витези" са господетва свога, са богаштине своје; догрдише, дадијаше свету „лопови-витези", сруши се силна снага бесних „витеза«. Не помогоше им више љути шлеми, челик-оклопи; сметоше се силнн „витези", заборавише на сјајне битке својих прадедова. Задрхташе градови стари од силних топова, задрхташе па се разрушише. Нестаде „витезима" узданице дичне, нестаде силних градова, па нестаде и њихове славе, њнховог јунаштва! Ал још важније је, што људи доцније изумеше; још важнија је: штамиа. Варају се људи кад мисле, да је само један човек памећу паметовао, на штампу измислио. Одавно су већ људи премишљали мисли, како да штампу изнађу; одавна је људе нагонила мука, што не могу једно другом издаљине да саопште мисли — да о томе умом умују па то постаде жељом васцелог човечанства: на дабогме да то људи нису могли на један пут измудрити, но све полако. Па и у време оног на гласу Гутенберга, ннсу људи само механичкн рисали и писали; готово у свнм земљама средне Јевропе штамиааи су људи на дрвеним плочицама. Таква штампа поможе, те се брзо раширише слике и натписи покрај таквих слнка раширише се и речи, што су их у дрва резали. Сад су се људи могли лако досетити, да свако слово за себе исеку, па да таква слова споје ил опет раставе, а не као што су пре, сваку реченицу —- коју хтедоше у тај нар да изрекн}' — на плочицу гравирали, те је тако та реченица имала смисла само у том реду, а слова, као и да нису слова, не могоше се ни нашто друго употребити. Ову дивну замисао замисли и Јован Гутенберг — управо Јован ГенеФлајш — из слободне варопш Мајнца — родио се 1397. умро 1468: — па шго замисли, то н учини године 1440; у слободној варошиШтралбургу много се он око тога мучио. Но како васцело човечанство нато помишљаше да умом слова изуме — то можда и холандези — којивеле да је њихов земљак Лаирента Јанзон Костер изумео штампу — и Брамбержани који веле да се шгампа у Брамбургу пронашла — право имају. Мож да су са свим дриги људи на разним местима покушалн да изнађу штампу, па можда нм је и пошло за Рјком . Но прво је Гутенбергу за руком пошло. Он није ни слутио, каква ће му чуда дело да ночини, како ће брзо да се рашири, колику лн ће важност дазадобије! Гутенберг заслужује ону днчну славу и лепо поштовање; нотомци му дигоше споменике, потомци га

*) Из дела: Си11игде8сћ1сМе <1ег МепвсћћеН тп ћеаошЈегег ВегисквЈсћи^ип^ уоп Ведгегипдвјогт, РоИИк, ЕеНдГоп, РгегћеНв- ипЛ Т^оћШапЛнеп^ГсМипд (1ег Уо1кег. Еше а11^етете АУеН^езсЈнсМе уоп 6. Гг. КоЊ.

слављаху као човека, којн је унапредио интересе васцелога човечанства; а оно, што мало час споменусмо, не помрачи славеГутенбергове, јер они људи, што се посветише испитивању тајносне тајне васцелога човечансгва, васцеле природе — дивно унознаше да се наука постепено развија, да науци скок не приличи! Штампаје даклепронађена; ал таштампа морала се усавршити, морала је у помоћ позвати верне друге посестриме технике: и тек онда постаде штампа правом штампом. После Гутенберга први усавршише штампу златар Фуст и зет му ШеФер. Можда је Фуст у чем год на жао учинио Гутенбергу — како су они један према другом стојали не знамо, па зато не можемо у ветар проклнњати Фуста, као што то готово сви чине — ал тек толико стоји да је ш гампа у фуста и ШеФера — после тога када се раставише — много боља од Гутенбергове била. ШеФер поче 1452 лити слова од метала, изумеде бољу пресу, и пронађе боље црнило за штампу. Арнолд Панарц и Конрад Швајнхајм изнеше 1467. у Риму на углед „антикву." — а у томе се угледаше настаро римско писмо које наскоро свуда осим Немачке, Данске и Шведске завлада па и поповско писмо нротера. У горњој Италији и Португалској силно се намножише чивутске шгампарије. Ллдо Мануције измнсли 1501. курзив-писмо, *) а Аншоније Зарот изПарме изумеде крајем 15. столећа први грчки тип. Ал ни тим се баш људи не помогоше, јер никако да изнађу ново градиво, што је и за штампу згодно а и не стаје много. Пергамента и хартије и онако је мало било, а буд још скупо беше — то никако да се рашири штампа. Па зато и јесте штампа тек онда задобила практичку вредност кад људи изнађоше ланену **) хартију. Па и овде сеАрабија ваљано показла. Арапису пренели из Бухаре у шпанију хартију, коју они зваху вуненом или свиленом ***) хартијом; ова је хартија била од вуне и од свиле, од платна и отрцаних крпа, па су је глачали; но хартија ипак остаде крута и тврда. Како западњаци не имадоше вуне, пограбише ланене крие за ото много бол,е од вуне и свиле. Како је дакле било штампаних књига и списа то наскоро начинише досетљиви књижари и добре увезе. После писма људи су разне стварн проналазили и изумевали, ал ништа није тако важно, ништа тако славно и велико — као кад су штамну изумели. Само тако могоше и најсиромашнији људи књигу учиги, образовање стећи, просвету црпети. Само тако постала је књига обћим благом свијух, само тако изгубише неки „сталеЖи" неку „привилегнју" на просвету. Кад се изнашла штампа, весело запојаше људи песму од просвете, јер тек сада остави их љути страх, да ће васцело човечанство варвар постати. Никаква несрећа није могла више уништите славне победе на пољу просветном; ни локална победа пустог варваризма, ни незгода људи, ни обест Фанатичара ни беснило црног тнрана не могаше у прах и пепео сатрти л.удско знање и умење. Иста књига, исти списи на хиљаду разних места просвету шире; нико не мога угушити ону мисао, што је штампа шнром разнесе, мисао се све већма и већма развијаше, јер то је тако исто, као кад би ко нешто изумео, па од другог хтео да сакрије. Да се штампа само мало после пронашла, од класичке књижевности, класичког ума, велеума, нишга нам не би остало. Слободне државе у Италији почеше слабити; апсолу-

*] То је датинско штампано писмо, што косо иежи а изгледа као да је писано. **] 1< е 1 п е п - о4ег 1 ј и ш р е и р а р 1 е г ***] Ваит^о11е- оЗег ЗеГЛепрарЈег.