Srbadija

254

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 11.

знане: хтео је да се обогати, хтео је да Индијанце у хришћанеку веру обраКа — па свему тоаде за љубав жргвовао је стотинама несрегних Индијанаца. Било то како му драго, тек изналаском новога света помоћу Колумба, учињена је неизмерна услуга, неизмерна корист васцеломе човечанству. Том новом свету дадоше име тАмерика- по 'Галијанцу Амели ж Весиучијг/,. који је западна мора и земље пропутовао, па их описао и на свет издао, тај човек беше ваљан научењак, ал ипак није заслужио ту славу, да се нови свет по њему назове. Одоводоба јако порасте број открићима у новом свету. Када је Нортугизац Кабрал 1500. Иутовао у источну Индију, ветар га далеко назапад одбије: а онслучајно доплови у Вразилију, и прогласи да је Бразилија од . сад португиска. 1514. нродре смели Шпањолац Иалбоја са малом четом пустолова иреко мореузине Панамске у тихи окејан. Португизац Фернанд Шагелен. који ступи у службу Шпањолаца, прође 1520. кроз мореузину, што је по неговом имену названа, продре морем до западне обале Америке, и његове лађе оилотчие ирви иут земљу 1519—1522 а њега убише 1521. урођеници на једном од Финипинских острва. Године 1520. поче женијални али и свирепи Фер дицанд Корш ез да осваја Мексико, а 1525. варварски ФјГ ања Иизаро државу Перу • оба ова човека раширише над тим областима владу шпанског господара и уништише ону културу, што је тамо затекоше, све списе попалише, многе људе погубише и службу боговима укинуше. Тако се раширпо простор за васцело човечанство. Први пут не појависе сада у историји само западна, јужна и источнаобзла Африке, но и сва Америка; па и источна Индија внше се приближила јевропској култури од кад је тамо пронађенпуг по мору, као и земље, што дал.е према истоку леже: Кина и Јапан. Сад се први пут могло говорити у историји о свешском саобраћају. Сад више не тргују само два суседа, сад више не плове људи поред обала. Кроз окејан полеће смели дух одважних трговаца да пронаће нове земље, нове народе, да пронађе нове производе далеко на исгоку, далеко на западу. Прса нам се радосно надимају, кад с амо иомислимо на нов свеиг, о ком не знадоше ни најстарији и најпросвећенији народи да од толико хнљада година постоји, пгга више, о ком нн не слућаху да постоји. У Јевропејце уђе неки покрег, неки немир, тискање, каквог ваљда још од сеобе и крстанских ратова није било. Неки нејасан осећај герао је стогине хиљада људи да поћу у те земље, што их сад изнађоше. ГЈа и опет не беше то тако глупо; када су милијони одлазили у „обетовану земљу" на „свети гроб« — зашто да они не оду? Па и онако беху то већином сиромаси, који хтедоше да се тамо обогате; још придође воља за пустоловљем и црквени Фанатизам, Урођеници у оним земљама не беху Хришћани а Хришћани помислише да онда шњима свасвашта чинити смеју, на и чинише. Шеља за новцем и Фанатизам угушиваше свако милосрће; несрегнике грозно злостављаху. Натераше их не само, да по пољу раде и да га обраде, но да им и злато и сребро траже, па с тога често и урођеници и туђинци скапаваху од глади на најплоднијој земл,и. Мачем и ватром ширише Хришћанство. Урођеници су — које у опће „ Индијанцима " зову — и од природе слаби и болешљиви, па гомилама умираху од силне муке и патње. Колико су се Јевропејци тада као варвари показали, види се и из тога, што, кад је неко предложио да несретницима муке олакшају — наново убијаху силне Индијанце, наново чи-

ннше још грђа злочинства и недела. Хуманиста — свећеник ,1а Каз, од срца је жалио сироте несретне урођенике, и добро је видио, да им је и физичкн тешко да те патње сносе, а уједно упознаде да су црнци много бољи и дурашнији. Он предложи да се доведу црнци из Африке, да раде за Јевропејце, а не слаби Индијанци. Послушаше га и упркос Хришћанству разви се инсгитут трговине са црнцима, који за 400. година не престаде, и гек љути грађански раг укиде овај институт, тако, да пре него што се човештво из пуког модерног варваризма ослободило, стотинама хиљада Јевропејаца главом платише оне стогине милијуна црнаца, што их из Африке у Америку доведоше. А у неким земљама Америке — шпанској западној Индији и шнрокој Бразилији — и сад има овог варваризма. Амерички урођеници слабо се користише тиме, што су афричке црнце овамо вукли. Племе Карајиба!^- што живи у западној Индији а броји много милијона љ^ди — после кратког времена сасвим је утамањено, па и број осталих „Индијанаца" увек тамо брзо опада, где се Јевропејци настане. Из новог свега пренеше у стари свет и неке непознаге продукге, а богме, и неке болести. На нрвоме је месту кромиир, који после толико милијуна људи одрани те тиме поможе да се број људи више умисожи, но нгго би то само норед жита могло бити. На човечанство је јако упливисало и то, пјто се поводом открића Америке злато и сребро јако намножи. «Т»утосе вара онај који мисли да је то незнатна ствар, и који у томе види само „оиадање новчане вредности", и да се дужници на штету својих веровника обогатише. Наравно, да се због тога и одношај у имању јако променуо, ал' то опет није тако баш важно. Много је важнија социјална револуција, која је у потајн посгала, па се силовитом снагом раширила и која се брзо умешала у грађанско друштво, из темеља га погресла, и постепено га готово преобратила. То је зацело смело тврђење, али ипак се даде доказати, да ништа није толико допринело да се несретна социјална установа средњега века — Феудализам сруши: као умножење злата н сребра усљед открића Америке. Сваки важнији друштвени или меркантилни *) фсиом упливисао је или посредно ил непосредно на пад омрзнутог Феудалнзма. ,, Онадање новчане вредности" није добар назив за онај грднн агрикултурни **) нроцес, који се неодољивом енагом ширитп поче. «/Буди не могоше још тада сазнати, како се управо догодила та промена, Тек се онда могла така појава изближе посматрати, кад се догодила у новије доба — због калиФорнијских и аустријских грдних мајдана —. Па и кад се злато н сребро највећма умножи, не насгаје непосредно »опадање новчане вредности." Но ево шта се догоди: Неколико људи награбе необично млого злата и сребра. Та „необична срећа" нагони их да троше на насладе, које пређе не познаваху. Стога на оном месту, где је пре роба мало пролазила, постане живљи покрет услед наручбина и тражње. А услед тога цена ужасно скаче. Ту многи грговци много хасне и шпекуланти брже боље довезе своју робу на •грг. На једанпут се препуни тржиште робом. Цена пада исто тако брзо, као што је и скакала, цена пада више пута и исиод нормалне мере, као што се пред гим изнад нормалне мере уздигла. Сад морају трговци за гићушну цену да своју робу продају, јер толико већ робе има на гргу. Чесго купе људи неке про-

*) Социјални = друштвени и меркантилгш !=== трговачки = Фенопген-иојава. **) Агрикултурни - пол>оделеки.

дукте надаљним местнма много јевгиније, но на месту где се ти продукти производе^ Због тога ннко не шиље више та.мо своју робу. Трговци се разиђу са својом робом или је продаду, наново нема робе, наново се диже скупоћа; а после тако исго цена јако пада. А то је уплив веће консумције (потрошње). Потрошња бива у талико већа, у колико и они мање штеде и гомилају капитал, који се случајно обогатише, те сад хоће и оно да уживају, што пре никако не могоше, „Како дошло, тако прошло« каже и стара пословица. Заго ти „сретни људи" падају из највећег богатства и раскошлука у најхуђе сиромаштво, Али још то није све, на што је умножење златаи сребра у „светском саобраћају" упливисало. Већа потрошња захтева и већу иродукцију (производњу). Треба више раденика. Али сад не.ма руку за рад а пре нису хтели да приме оне, који се понудише. Сад морадоше раденицима да даду боље услове, особито већу плату, у толико више што и сами раденици морају да већу цену плате; а осим тога породише се нови захтеви па раденицама треба новца да се навикну на нов живот; га и најслабији радници науче се на нова Јживања, А то је зато, што људи мењају посао. Сваки хоће, да оно ради, за што ће највећу плату добити. Када се млога роба лено распрода, кад ко необично много новаца задобије — онда то намами људе на нова подузећа. Ту се сад не гледа много, на који начин да се човек обогати — новац намами и на превару и на лоповлук. Л>уди, који се олако обогатише, не плаше се од смелнх и вратоломних намера. А они, који и онако немају ништа да изгубе, подузимљу најколосалнијешпекулације. Често испадне добро за руком, а богме, још чешће хрђаво. Срећа се мења сваког дана. Али и кад пропадне онај, који је подузео неко дело, ипак остаје то дело кад и кад у животу. Други или трећи дође па узме врло јевтино оно, ште је први с грдним трошковима ночео, па дело даље продужује; дело дакле не пропада но успева у другом облику. Мислим, да је сад доста јасно, да је и умножење злага и сребра јако поткопало Феудализам; а из тог истог узрока ускорило је и црквену реФормацију. Станиша.

Народне умотворине. Питалице. Скупио нх у Херцеговннн Вук ВрчевиИ. (Продужење.) 155. Питали бабу: Што илачеш? — Нешто ми на ум паде на моје невјестовање. 156. Пнтала мајка Марка Краљевнћа: Пијеш ли колико? — Не бројнм. — А јеси ли коме дужан? — Не пншем. 157. Пнта.ш Марка: Јесн ли кад бно болестан? — Јесам вазда кад нпје бнло вина. 158. Питали ђевојку: Како се не стндиш? имаш лн образа? — Имала сам га један пут доклен ме бно ред мучатн. 159. Пнталн међеда: Оће лн ове године родити мед? — Оће врло мало, алн оно што роди битн ће слатко. 160. Питали Марка Краљевнћа: Љубиш ли ђекад воду у вино? — Не ја ни у чизму, а камо лн у трбуху. 161. Г1 итао Турчин циганина, кад га је уфатио ђе му краде купус: Шта то радиш? Велик вјетар дува, пак сам зањ уфатио да ме не обори.