Srbadija

Св. 11.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

253

тизам *) унипгги слободу многих немачких вароши; дивна звезда дивног сјаја арапског пропаде у Шпанији; скоти Турци Цариград освојише — па за мало нестало би књижевнога блага старих класнчара. Ал' великом срећом изнађе се штампа, и она устостручи старе споменике, тако да их више нико не мога унишгити; а манастири их зацело не би спасли. Корист штампе не може се готово ни оценити, тако је голема; алнаскаро сепојави цензура и умали корист штампе. Прва књига, што беше цензуром забрањена, изишла је у Немачкој, 1475. године у Келну. Папа Сиксш IV. — којн у Шпанији инквизицију заведе — заведе 1479. најстрожију цензуру, а у Немачкој угледа се на њега арцибискуп мајнцки, Бертолд Хенеберг, који по свој дијецези комисију за цензуру постави. У томе се особито одликовао папа Александар VI. — ког су се сами попови, тако рећи, гадили. — Год. 1501 изда он едикт, у ком је анатемом и новчаном казном — при том хришКанском делу није „непогрешими" папа заборавио на своју касу — сваком оном претио који би што штампао, пре него што би бискуп у тој дијецези дао имприматуру. **) А дал.е нареди — као да се не шири антицрквена наука и знање шго теологију и догмагику исмева — да се све штампане књиге и списи још јадаред строго прегледају па да се оне јавно спале, у којима би што нротив вере и попова било. Папа Павле IV. не задоволјИ се ни овом институцијом, него нареди поповима да ови напишу: „ 1пЛех Шгогит ргоћЉиогит" , па геолозима и научењацима забрани не само да ове књиге читају, но да морају писца таквих списа скриптура — свагде и свааад денунцирати. И сами протестанти одмах пођоше тим путем. Па и сви владаоци од Карла V. па редом — једва дочекаше ову нову уредбу, а у Немачкој сам државни савет заведе и рашири цензуру. Сад је дакле само оно помоћу штампе могло угледати света што је допустила каква неразумна влада, или што је какав цензор — а цензори беху веКином незналице, ласкавци и пузљивци одобрио. И тако беше уништено право човека да слободно каже оно што мисли и држи, а тим готово беше уништено ириродно право човека да мисли. Не задовољише се више силни владари са одговорношКу појединаца — који би и без цензуре били одговорни, кад би нападали на права другог човека; ш-га више, много се строжије поступало против онога који је што написао, што се не доиада каквомстаром шлендријану, ј-ј-) или који је што против тадашње злоупотребе писао-тако да и у погледу на то цензуре никад није могло биги без својевоља. Па и овде се може видети, како се васцело човечанство полако развнјало, јер тек после четир столеКа љуте борбе пропала је бар у главноме та неприродна уредба.

Кад се изнађе штампа боље се и школа уреди. Више образовање поче се ширити, јер књиге беху јевтине; ал због тог истог узрока поче се и народна просвета ширити. Од тог доба поникоше млоги нови универзитети, од тог доба установише бар по вароших средње Јевропе народне школе. За саобраКај људи из далека од велике је важности и ова нова уредба: аошта. Пошту су покушали да уведу још 15. и 16. столеКа, ал' онда још није била гако уређена као сад. Кад се изнађе штампа и кад уредише поште, онда наравно постадоше и новине. Ал и на другом пољу брзо се напредовало, људи сазнаваху за нове земље. Одавно се знало да магнетска игла једним крајем увек на север показује; и још 14. столеКа изумеде — бар тако се вели — Флавије Гиоја из Амалорија у доњој Игалији: комиас. А кад

*) Неограничеиа самовласт; а и начела самовлаеннчка и наука самовласничка. **) 1трпта4ига == допуштење за штампу. •ј*) Списак забрањених књига. •ј-{-) Значи : а) дрл.ало, б) вајкадашњи обичај.

Петар (Пеција) Петровић.

се компас изнашао, онда могоше људи и вас окејан пребродити, а не само као дотле, возити се покрај обале. Прво се Талијани осмелише да по мору далеко пучују, за њима Португизи па Шпањолци. Особито је себи гласа тиме иоршугиски принц Хентоик (1394-^7 1463) стекао, који задоби часно име „морског бродиоца". Експедпције, што их је он послао, пронађоше 1418. Поршо Саншо, 1420. Чадејру 1432. Азорска осшрва; 1433 опловише Херикове лађе Каи Нон — који сад Бојадорем зову — а за тај кап мишљаху да се дуж ач>ричке обале даље не може продрети. 1446. опловише људи и „зелено иредгорје " а 1448 упознаше се са свим Азорским острвима. Чудо је само, како је папа — Мартин V. обеКао Португизима да Ке им поклонити све земље, што их тамо на западу до неког града дужине пронађу. Па и после смрти принца Хенрика не окануше се људи даљег испитивања; лакомство се придружило жељи за исгштивањем и проналасцима; та и онако неки нађоше на Гинеској ооали златног

праха, слонове кости, и — црних људи, који посташе рабовима! — 1442. беху први ухваКени црнци доведени у престоницу португиску — 1468. продре Варшо л омије Дшаз до јужног врха Африке, а то месго изпрва назваше: „ бурно иредгорје", а после: „ Каи наде и ; 1498 (19. Маја) преброди Васко де Гама индијскн окејан, па се изкрца на Калкутско пристаниште на Малабарској обали, ше шако би изнађен иуш ио мору у исшочну Индију. Још важније су пловидбе на занад, јер тамо изнађеше људи нову чест земље, пнови свеш и . Са свим је вероватно да су Кинези хиљаду година пре Колериба са једним делом Америке троговину водили; о том нам сведоче и црквене церемоније, обичаји и установе Ацтека; *) а и Нормани познаваху североистичну обалу Америке.**) Ал нико нишга није о томе знао, све се то заборавило. Из тога се види, каква беху она прва времена, кад се и тако што заборавити могло! Знало се да је земља кугла. С тога је Ђеновезац КрисхџОФ Колумб Спз^оГого Со1ош1)о,родио се између 1445 и 1447, а умро 1506 — мислио, да кад на запад Јевропе путује, мора доКи у Индију (а то је веК и Аристотело слутио), и, као шго је он мислио за краКе време но старим путем. Много година молио је овај човек, да му лађе која морска сила за то даде. Наиослетку добије од Фердинанда и Изабеле три мале лађе — а то зато, што су Шпањолци баш тада освојили Гранаду — па са њима се крене 3. Авг. 1492 из пристаништа Палоса, па, не пазеКи на неваљалство и малодушност својих људи, отплови на запад, док не стиже до острва Гуанахани илн Вашлинг-осшрва, — које он Сан Са.лвадор назове —, доцније до великих острва Хајиш.и — Хиспанијола или Сан Доминго — и Кубе, па напослетку изнађе и амерички коншиненаш, овај човек, који беше смео и женијалан, али се радо и у пустоловљеупуштао, доврши у четир пута своја откриКа; други пут путоваше 1493—1496; трећи пут 1498—1500; а четврти пут 1502—1506. Колумб није ни слутио да је пронашао чнов свет"; он је тврдо веровао, да је отворио западни пут по мору у Индију. До сад су људи држали да је Колумб човек од огромнога знања, и да се далеко узвисио својим духом над савременицима својнм, а го зато, јер слепо вероваху Робинзону, Уашингтону, Ирвингу и Александру Хумболту. Новнја исиитивања и ако нису овај нимбус ***) сасвим уништила, ал су га ипак јако ослабила. По испитивању Пешла и Давезе-а, који се ослањају и на дневнике, што нх је сам Колумб водио, тако изгледа, као да је он само најсмелији и најсретнији између оних био, који се упустише у пустоловље. Знања је врло мало имао. Лакомство и црквени Фанатизам натера га да плови путе не-

*) Францески оријенталиста Дегињ (1721 -г 1800) први изнесе на јавност да кинески списи говоре о некој, земл>и на истоку. Кинези познаваху Мексика нску коју они зваху лФузанк«, као што доказа Најман. **уЈ)Нормани пронађоше Излад 816; 971 пронађоше Гренланд; 1001 пронађоше праву Америку, па су све до почетка тринајеетога века тамо о1,лазили. ***) Нимбус значи: а] светлост светаца, светлост зрачна, 6] лажиа светлост.