Srbadija

256

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 11.

скоњем хрве, гај није коњаник. Под правијем коњаником, коњ не ма никакве воље, него само вољу коњаника. ас1. в. Земљиште најближег ратовиња по свој прилици је Бугарска, Расија, Босна и остале словенске и грчке земље у Турској. Босна је кршна и каменита; на операцијоној линији од Новог Пазара к Скопљу пролазимо прео брђанскијех предјела у планински и јушно од Сконља опет у брђански и горски; главна операцијона линија Ниш -СоФија. Татарбаза|)1,шк је горски предјео (М1Ме%е&1г§е); иа источној страни се спуштају рачве Балкана све ниже и ниже до Д}нава. На Косовској височини, у равницами Вардара и Марице су тек пољане за веКа коњаничка одјељења. ас1 г. Опис овога земљишта показује, да ће српска коњица до Балкана мало имати удеснијех згода, да се онако у великијем одјељењма понесе с непријатељском коњицом, него ће, како већ прије рекох, вршити више стражарску и извидничку службу; у боју ће одвраћати непријатељске насртаје у матвим четама, у прогону ће шићарити, а у невољи ће облијетајући непријатеља попут рускијех Козака 1812 сваки час га заустављати. Овће морам иотање разложиги стражарску и извидничку службу коњаничку у обсегу једне дивизије ил мањег збора: Ова је троврстна: 1. у стању покоја на предњијем стражама 2. на маршовима с предходницом, заходницом ил забочницом 1Папкепс1ескеп, В. у боју самом. а(1 I. На предњијем стражама шаље командант коњичке четице од 4—5 до 50—100 коњаника с налогом а) да нродру на свима путовима куд може коњ, на неколико тисући корака пред најкрање страже прама непријзгељу, те да пазе, едали се он к нами примиче, ту су довољне мајушне задруге од вође и 4 коњаника; /9) да продру на више тачакЗ до близу непријатељскијех стража, те да мотре $е је. пеирпјатељ ? колико је јаки ? шша ради т. ј. дали Јнирује, каиредује, узмиче или иде на десно ил на лијево? какви су иристуии од нас к њему? какво је землиште ? Чете за овај посао састављати ће се из већијех задруга од 8—10 коњаника зато, да се неморају плашити од мањијех непријатељкијех натрола, ј) да задиркују неиријашеља т. ј. да га алармирају, да га присиле сваки час усшајаши у оружје. Ово је средство кадро, ако се паметно упороби, најбољу непријатељску војску деморализоватн. Јер неиресшано алармирање чини наиос.љедку момке индолените, исе мисле и кад једном збиља сила на њих удари, даје то само обична зађевица, на неће, да се брзо строје, а то је готова пропаст. Ове су чете јаке 50—100 момака. д) Продријети на једној тачки, потурити непријатељске предње страже назад, присилвти тијем војску, да се стави у бојни ред дајој се види величина иа да се сазна, јел вољна на шоме земљишшу бојак бити? овакова су одјељења састављена већ из више мањијех тактичнијех јединица а придода им се још и ноколико лакијех гопова. ас1. 2.: о.. у иредходници, кад идемо наиријед. На челу предходнице је обично одјелење коњичко, које се раздјели на четворо >/ 6 као шиљак на чело 1000—1200 корака пред првијем пјешацима </ 6 десно а '/ 6 лијево на 2—3000 корака од пјешачке предходнице а 3 / 6 остану као језгра код нјешачке предходнице:у горском и иланинском земљишту иза ње а у равном брежуљастом и брђанском пред њом.

И ђе је земљиште исиросјецано, рачвасто, кршовито има увјек страннутицом путељака куд може упоредо с колоном коњаничка облаза (Раћ'ош11е) нроћи. Наполеон је казао: 7>е могу уиоредо двије козе, туда може и во/ска ироКи, па ју је и превео преко Алпа у Пијемонт. Ове се патроле саставе из б—8 коњаника. Странпутичне су упућене т. ј. имају дирекцију прама средњој. /9. у заходницгс усшуиајуКи: обрагно од предходнице али у истом размјеру, јер је у оба случаја прва дужност у очити непријатеља, те га онда из ока непуштати. у. У боковима, кад се креКемо мимо пеиријашеља: У истом размјеру као а и В на непријатељску страну у сопствене бокове с налогом; сшаши на сгодну мјесту и мотриши неиријатеља, док мимо њега неирођемо, те се онда заходници нридружити. а(1. 3. «) У боју морају у боковма и у колико је могуће иред крилма ирве бојнице сшајаши на згоднијем мјестима коњаничке облазе од 6—8 коњаника на више мјеста, па мотрити и јавити за временасвако кретање непријатеља прама нашијем крилма и боковма. /3) Иза крила прве бојне линије стоје одјељења од 100—400 коњаника те мотре средством малијех облаза од 2—4 коњаника згодан час, кад ће ил' која чета његова у неред доћи ил се у дугачкој колони кренути, ил кад ће непријатељ пренебрегнути своје топове: ово су тренутци за коњицу, да изненада као муња нападне на такову тачку; у) Пођели непријатељ да нас наиадне, онда се коњица баци на бокове иапредујућијех његовијех чета. Ове ће мораши стати — па биле колико му драго јаке, ил да ју одбију пуцњавом ил да се бране у шупљему колу, па трајала га станица само 5 минута, добро је, јер су за тога непријатељске нападне чете изложене најжешћој ватри нашијех нушака и топова. о. Непрнјатељска коњица салети наше чете у крегању ил' нереду. Наша коњица мора одмах напријед да попадне непријатељску у бокове, те да је наћера под ватру нашијех топова и пушака. Пођели непријатељска коњица напријед да одбије нашу коњицу која јој је салетила пјешадију или топове, а ова се, ако је слабија повуче назад али шако, да неиријашељску у даљему ирогону намами иод ватру наше пјешадије и топова. г. Непријатељ стукне назад, почме узмицаши. Ово може бити усљед одбијеног нападаја или усљед нашег успјеха у нападању, или он увиђајући ди ће изгубити мегдан оставља прву линију ди нас забавља а с осталом се војском креће назад. Прва два случаја су лако уочена, њих прати обично неред а трећи се мора познати. Он се нознаје обично по томе, што ватра на ђекојим тачкама мелаксава или што је линија рјеђа. Ту је згода за коњицу, да продре и да шићари. У таквијем часовима ће се обично и са непријатељском коњицом морати иокресати. С. Они иод е. избројани зли часи снађу нас, Онда се мора коњица жртвовати да устави непријатељски прогон. Наиадни објекш је за коњицу увјек неиријатељска ијешадија и тоиови, с коњицом се бори само у толико у колико мора ил дајој иоквари рачун ил да се одбрани од ње. Обрана је коњаничка увјек ОФанзивна т. ј. она наиадачу иде на сусрет ио могуИности у бокове. У колико ће ово разлагање докозати истину мога тврђења да коњанички оФицир мора сад имати потенциране способности, у толико из њега излазе којекакве такт. јединице за коњицу, а те су:

Ескадрон (сотња) од 100—120 коњи. ника (осим чинова) подјељена у 4 вода (дру жине) од25—30 к. а ове у Зпатроле (облазе) од 8 —10 коња; 4 ескадрона у једну чету нод једнијем мајором; то је уједно дивизијска когвица, остатак у бригаде свака по 3—4 чете = 12—16 ескадрона као коњаничка резерва. Многи ће читатељ, који није војник од заната, помислитр, зашто толико у резерву, кад резерва стоји озаду, па ђекад у незгодну земљишгу и неможе у згодном гренутку напрво. Коњичка резерва има своје име отуда, што с њоме расиолаже главни војвода и нико други. Она се упортебљује, кад војска иде наиријед ил назад увјек тако, да је она истурена што ближе к неиријншељу. То је она извидничка служба у највећем сшилу како су нам ју Пруси 1870 показали. Код Краљева градца је 1866 Бенедек имао 4—5 коњиничкијех дивизија свака по 18002000 коњаника (осим оне што је била код корова), али су све стајале иза војске, па зато се и није знало, окле ће непријатељ. Зар би му шкодила била толико магла, да је та коњица истурена била бар дан хода пред војску? Били било могуће, да два три пруска официра на добријем коњма извиде сву војску, како се је то онда десило?! Организатор мора прије него што ће организовати, знати, што је посао коњице. Да је Путник то све промишл.ао, неби му никада пало на ум било, — задовољити се са 3000 коњице, или је дијелити на 1000 оклопника, 1000 коиљаннка и 1000 лакијех хусара. Свака дивизија треба бар 4—500 дивизијске, а војска бар 1500 — 2000 м. резервне коњице, а то је у го — */зо пјешадије за дивизијску, а у в0 пјешадије једне оперирајуће војске за резервну; — и то је тиггтит. в) Тактичне јединице топништва. И Гру/иЛ и Путник слажу се, да је башерија одн. сошња најбоља од 6 топова. И ја проти томе немам ништа. Али за полк одн. чету топничку мјеродовиа су друга питања. Грујић хоће 4 батерије = 24 топа за сваку дивизију а Путник 4—5 батерија = 24—30 топова на његов полк. Величина овијех сложенијех такгичнијех јединица гопничких зависи од всличине стратегичнијех јединица војске, јер премало топова није добро, а сувите их имати, умножава јако возарију а стеже окретност војске; и видило се је у свима ратовма, да су слабе стратегичне јединице са многобројном артиљеријом, у великој бризи за њено „благополучије" спадали често на просту обрану топова (КапопепБес1ес1шп§'). А неможе ни бити друкчије, јер близо топова мора у боју — осим њине поближе обране — бити увјек неко одјељење, да их чува од нападаја душманског. Сад узмимо да н. пр. на 5000 момака пјешака и коњице имамо 30—40 топова. Оволико се топништво, нарочито у горскијем предјели — неможе на једној тачки намјестити, него се обично помјеша на више тачака бојног поља; сад на свакој тој тачки нека ћуби једно одјељење, да брани само топове; или кад би ради да се непријатељу уклонимо, го морамо тек топове да покупимо. Обично је у Јевропи и у таквијем земљама, ђе су најбољи путови утаначено, да је доста 3 топа на 1000 пјеш. и коњ. У планинскијем и горскијем предјелима и у таквијем, ђе нема добријех комуникација, задовољавају се са 2—2'Д топа на 1000 пјеш. и коњ. А ђе непријатељ има боље топове, ту сегледа, да се његовој каквоћн доскочи већом множином.