Srbadija

Св. 11.

Зато бих ја одмах смјеста саставио дивизије из 4 главне пјешачке чињенице — па зовите их регименте, падпоикове, бригаде ил како Вам драго, — и свакој бих дивизији одмах придијелио чету од 4—500 коњаника и 30 топова, са свијем техничнијем анаратом. Овакова би дивизија бројала 4 бригаде а 4 батаљона а 4 чете а 1000 м. — 12,800 ијешака, 4 ескадр. а 120 = 480 коњ. и 5 батерија — 30 топа = 750 топџ. 1 чету грађ. = 128 м. 1 чету болничара = 234 м. 1 чету радника = 150, 1 чегу провијанг. = 150, 1 ескадр. возарије 180 м. свега 14,872 мом. међу њима 14,158 конбатанта осим штопскијех оФицира, ђенералног штаба и војводе. Девет оваковијех дивизија би бројале 115,200 пјешака 4320 коњ. 270 топова са 6750 топџија, 1152 гра1). скупа 117,122 бораци (конбатанта). Осталу коњицу и топништво ваља у миру још организавати као резерву. Свака од девет дивизијскијех чета коњице нека има у миру два ескадрона више, воји се зову реаервна коњица. Кад букне рат, онда се придодају од ове резервне коњице свакој самосталнојдивизији ио два ескадрона или вигие, а остало је главна коњичка резерва главне војске, која би се састајала из 3 чете а 4 ескадр. == 12 ескад. а 120 ко. = 1440 коњ. Тако исто би морало и 27 багерија бити у Крагујевцу спремнијех, па кад букне рат, онда да се даде свакој самосталној дивизији још двије ил гри (у Восну брђанске) батерије, а 18—20 их се поведе као главна резервна аршиљерија главне војске. Онда би главна војска имала 76,800 пјеш. 4320 коњ., 300 топова, са 7500 топџија, свега 88,620 м., са војводама, вишим официрима н ђенералним штабом близо 90,000 војске, а свака би побочна војска имала близу 15000 = 45 +• 90,000 = 135000 бораца са 400 —- 420 топова. Резервна артиљерија немора баш увјек уједно бити, она се подјели на ратишту лако на мања одјељења, скојима се по потреби располаже, Могао би ко рећи, да ће дивизионари, располагајући у великој војсци с 4 јединице, лахко доћи у искушење, да у главној бигци изтисну за се саразмјерно прејаке резерве, иа да ће с тијем много снаге за велики бој пропасти. Ова бојазан је умјесна код бојазљивијех и немислекијех дивизионара, и код слаба главног иојноде. А кад помислимо, да српска војска оперирајући од Ниша према Трајановој порти и онако неможе, већ због лошијех комуникација, на једном путу остати, него држећи се Наполеонова: „растављени марширати а саједнњени бој биши" — онда дивизионар мора и по готову имати сваки своју предходницу (Ауап^агЗе) и своју резерву. Он ће дакле четврту бригаду на те послове требати а с три ће моћи стати као с деблом на мегдан. Ја сам узео овђе хотимице девет дивизија, јер се и Грујић и Путник слажу у томе, да ваља земљу подијелити надевет територијалнијех *) војенијех округа: а нека немисли нико, да сам ја испустио из "ока оно, шго сам рекао, да ваља дизати већу војску него што ју Грујић покреће. Резервна војска или II. класа мора још у рачун доћи. И она се мора у мирном времену тако евидентна држати, да може, чим букне рат, брзо бити мобилизована и по нотреби управљена. И она треба, да је организована у стратегична тјела, н.пр.сваки територијални округ у једни комбиновану бригаду од 4 батаљ. = 3200, 1 еск. = 120, 1 батер. = 6

*) Чолак-Антић оотаје код садашње диобе иа 6.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку топ. 150 м. свега 3470 са техничнијем = 3600 бораца. Кад се зарати, онда се са овима брнгадама подкријепи или главна војска, састављајућ их по 4 у једну дивизију, или се по ђекоја придода једној ил другој побочној војсци нарочито онима што иду прео Новог Лазара и у Бугарску; — или се с њима обсједну градови као Видин (који је увјек зла тачка з г Фланки), — РЈечју има за њих доста посла. С том би активном резервом бројала операцијона војска 167 —170 хиљада бораца. Све остало је друга резерва, која иде за војском, да иритисне отете земља и градове, да чува етаие, и да рекрушира у освојенијем земљама. .1а ово нијесам написао као непогрјешими операцијонсплан за турски рат. Околности наћерају ђекад на другачије поступање. Него сам само хтио да докажем, да је добро својску у миру онако организовати, како се у рату треба. Кад се старјешине у миру привикну дрЈтијем чињеницами радити, пего што их добију у рату, онда су често пута збуњени — бар у први мах. Наоружање војеке. Грујић: Данашње озадне нушке у Србији спадају у прелазно наоружање; За нормално иште нову озадну нушку смалијем калибром. Новијем нушкама би се имала наоружати што скорије активна војска I. класе т. ј. 60000 мом. Остатак од I. кл. као нопуњујућа војека остала би с Нибодовима*) отрагушама, а Гринове **) би се предале резерви. Питање о наоружању је журно, јер дочим је по свој Јевропи рјешено, у Србији није, препоручује Швајцерски ил Белђијски систем. У смотрењу наоружања кољице показује се, да усавршавањем пјешачког оружја важност „драгуна"***) све већмарасте, јер се и коњица мора, осим извидничке и стражарске службе, пушкама почаркати. За коњицу осим сабл.е хоће магазинску шишану (СагаБтег?) малог калибра, а приврем<»но могле би јој се дати мале белгијске пушке, што се у арсеналу налазе. Имајући пред очима 150 4 и, и 50 6 "Е челичнијех топова, шго их је Турска из Њемачке добила, савјетује, да се број српскијех топова повиси на толико, да се бар из активне војеке I. кл. лахки 4 $ извади из потребе. Садашњи тешки 4^ добри су и кад би шаквијех имали у саразмјеру к јачини наше војске, неби требали мјењати системе, али почем их није, мора се остатак комплетирати топовима озадне системе, задржавајуСм бронзу као мешал. Препоручује ваљано гађање у нишан и с постојећијем топовма, па — вели — нетребамо од војне зепсти или је избјегавати. За брђанску артиљ., препоручује ил з и ауетријски, ил озадне руски, ил' сасвијем ново оруђе. Док се та реФорма не изврши, потребно би било, да се чине вјежбања с постојећим материјалом по брјеговитим пред-

*) Система „Реа1)0(1у" иначе добра пушка ииа ове тане које би се дале уклонити; 1. Заклонац [УегесМибр] и ватра [§е1»1(>8РЈ сачињавају два посебиа одјел.ена кошада, па се усл»ед тога немогу у једаи мах двије функције савршивати кад се пушка пуни. 2. Заклоиац чини се, као да није доста сигуран, кад се који фишек у цјеви раснрсне 3. Краник [6г11?ђГ1§;1] се креће за дизање и спушташе шул>ка [Уегесћ1и?81|1оск| , а то није сасвијем сигурно кад моиак иде кроз шипраг, а непази. Овијех пушака иша у Србнји око 80.000. **) Система „Сггееп" мо?ке се и спријед и озаду пунити. Ја је нијесам видио, али како сам читао, може се из н»е у минути само четри пута оиалити, Оваковијех пушака има у Србији 70.000. А осим тога биКе олученијех за пуњење спријед једио 60.000 свега прео 210.000 прецизнијех пушаки. Ови су податци од 1871. Није могуће, да Србија у посл>едн»е четри године није, баш нншта створила и иабавила! ***) Др аг У ни С У "екади били пјешадија на коњма т. ј они су јашили до онога ијеста, ђе се је требало борити, али су се обично борила из пушака и већином пјешице. Позднији су драгуни средина измеђ лахке и тешке коњице.

259

јелима у што већој мјери, и да им се придаду 4 "и горска мерзера (НаиЈтгеп?), који би се могли служити истом муницијом брђанскијех топова. Опсадне артил,ерије хоће парк од 130 оруђа разнијех топова и кумбара (мерзера). За сваки опсадни топ 7—800 метака а за сваку кумбару (мерзер) 4—500. Упогледу на ФортиФикацију земље и наоружање градова препоручује на југу утврђење Делиграда, Крушевца, Карановца, Ножеге, а за авангардне тачке Алексинца; на западу Ваљева Љегинице и Шаица: У сриједи Крајегувца као резервног мјеста, а на Морави Варварина и Ћуирије. На сјеверу му је Сии и Кладово. Пеоград као престоница и задње склониште војске треба да је ушвЏђени логор. На истоку да се угврди линија Тимока. Пу тник. По захтјевима тактике најбоља је пушка, која: 1. најдаље носи и најбоље брише (гакап1:), 2. из које се, поред највеће сигурности гаћања, најбрже пуцати даје, 3. која је при том могуће најлакша а за лахку пјешадију и могуће најкраћа. Првом услову није тешко одговорити, јер су силни описи показали што је најбоље; за дрјги услоп, треба усвојити „магацинску" пушку и да је магацин у стању у себе примити што више Фишека; али да се норед пуног и празног магацина може пушка и појединце пунити, тако да се Фишеци у магацину само на заповјест ОФИцира палити имају, кад будепотребна најбржа ватра. Осим тога нетреба забрањивати срп :ком пјешаку да понесе у раг са собом своје приватно оружје „српски нож — јатаган — и шпптољ или још боље револвер (!). Писац си обећује особиги успјех од јатагана и пишгоља одн. револвера, показујући на ратове Црногорске и на битку код Пидне, \>е су кратки римски мачеви над дугачким грчким копљем одржали мегдан. Стрељива (МгтНшп) иште најмање 100 Фишека за сваког момка — осим онијех што еу у парку. Ако се новац за ново оружје и муницију неможе прирезом на брзо стећи, да се допусти војницима, да сами пушке купују, а држава да им повремено то одплати. О коњици је већ казано мнење ; а топова треба Србији скоро да набави 600 круповијех челичњака. 600 топова кошта од прилике 200,000 дукута а то би било на пореску главу 32 гроша изванредног приреза. Зар се неби нашло богатијех Срба који би отачбини по једну батерију ил по који топ поклонили? Велики српски патријота (Мајор Миша?) који је скоро 1 милијон отачбини на просвјетне цјели поклонио, могао би јој сад са 2—.300 гопова у помоћ притећи, јер ако би по несрећи Србија пала и његова се школа у турску касарну претворила, неће бити никога, да му име слави и спомиње. Писац неможе дјелитн Јвјерења Грујићева: да Србија са садањим материјалом немора избјегавати рат, јер је највећа невоља, кад наши тонови морају мучаги, док душмански „збор зборе«. Ако је набава пушака питање журно, а то је набава топова питање живошно. Слаже се с Грујићом у погледу брђанског топништва, само сматра то питање за много мање важно, јер ће судбину рјешавати свакојако линејни а не брдски топови. У погледу на утврђење земље назначује СталаК за најважнију стратегичну тачку, ђе би требало саградити утврђени окб за 100—150,000 м. Други мањи утврђ, окб за 15000 м. на ушћу Рашке у Ибар или мало ниже, најдаље до ушћа Јоишнице. На истоку предлаже од ушћа Тимока до Нишаве 11 мањнјех тврђавица, које би требале укупну носаду од 3 — 4000 мом. На југу