Srbadija

258

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 11.

ова резерва разно и подјељена: ђе и ђе на корове, а ђе и ђе на војске. Размјер између дивизијске и резервне артиљерије колеба се између 4 : 10 и 5 : 9. Ми ћемо узети из горе наведенијех узрока да је за сриску војску довољно, ако има половицу онијех топова у резерви што их има у дивизијама. Да можемо право назначити број свијух топова за ратовање у пољу, морамо знати број и величину дивизија (полкова), а те се називају: страшегичне јединице. Стратегичне јединице. Грујић. Као што такгичне јединице морају да буду способне, да у самом боју извршују нарочите тактичне задатке, тако за постигнуће разних ратних цјели служе стратегијска тјела, састављена из свијух родова оружја. Но почем су ратне ирилике тако разноврсшне, да се под једну општу Формулу не могу свести, то и неби могуће било још у мирном времену имати нека стратегијска тјела, састављенау изврсној непромјенљовој саразмјери. Основи, разложени за састављање разнијех родова оружја, важе уопште за организацију цијеле војске, а не за разне ратне прилике. Нећа стратегијска тјела су усвојена у миру, да се разни родовн оружја привикну на узајмну радњу, и да се внше старјешине вјежбају у управи и командовању такве сложене радње. Сратегична јединиџа се зове „војена дивизиЈа". Војена дивнзија мора бити способна за самостално ријешење стратегијскијех задатака. Величина јој н сасгав зависи прво од ошјјтих основа војпе организације, а мосље од начина ратовања, од земљишта и способности у ротовању, Јевропске су дивизије обично измеђ 9000 —12000 људи. Бријалмон их оволике сматра за сувише тешке, нарочито за мање земље, и наводи за потврђење примјере порабе малијех дивизија. У Фридриха великог биле су бригаде 3200 људи. Наполеон је имао дивизије од 3500—7000 рјетко од 8—10,000, људи; Радецког дивизије биле су 7—8 батаљона са 6—7000 људи. У кримском су рату биле Француске од 6065 а енглеске од 3600 људи; 1859 бјеху Француске 6400 — 8700 љ. Бријалмон на том основу предлаже за Белђију 10 батаљона по 864 момка = 8640 љ. Римска легија је имала 3—5000 љ. а српске војводе у рату с Турцима водише обично војске мање од легије. На основу свега тога ирепоручује Грујић за Србију дивизије не веће од 8—9 батаљона. У неким војскима постоји Кор састављен из више дивизија, као веће стратегијско тјело. Кор је снабдјевен својом коњицом и артиљеријом. Писац није за корове, него предлаже, да се у случају да се ратује на више страна, слажу из днвизија непосредно веће ил мање ворже (Агтееп). Чолак-Антић. Предлаже као сложене такт. јединице за пјешаке бригаде од 4—5 батаљона — за коњицу и томништво полкове од величине као и Грујић. Дивизија као стратегична јединица сатавл»ена је из 3 бригаде пјешака — а двије дивизије сачињавају г Кор", Чолак-антић има свега 3 кора раздјељена у 6 дивизија = 18 бригада = 80 батаљона пјеш., три бригаде коњ. а 12 еск. = 36 еск. у 9. полкова; топништво такођер у 3 Брнгада а 4 полка а 4 батерије = 48 батерија. Коњичке и томничке бригаде се тек онда имају састављати, кад се буду образовили Корови војске. Внди се да Чолак-Антић ове бригаде сматра као „корску" каваљерију и артиљерију. Путник: Стратегичпа јединица је полк. Он да се састоји из: 1. 3 подполка пјешадије = 10,500 м.

2. 1 чете топништва = 4—5 сотња а 6 топ. = 24—30 топова. 3. Док је коњица таква да се немогу. склапати коњички подполкови и полкови, из 3 — 4 сотње коњице. 4. Администраг. одјељења. Ако полк самостално оперира, онда е састави бар из 4 јединице (пјешачке), дакле 4 подполка. Нужно је, да стратегичне јединице буду бар 10,000 м. јаке, да се могу 1 — 1 1 / а сахата и против војске борити. Ја са овијем изводима из списова све гројице г. г. писаца само конетатујем, да међу њима велике разлике нема, само што Чолак-антића ргГоп говори о коровма, и то организује само три кора, а већ Клаузевиц каже: да незна наспретнијег дјељења војске, него на три кора, ван ако би ко био луд, иа да ју иодјели на два! Кад гођ Србија буде ратовала, она ће дјелиги војску бар на три ратишта: иобочна на исшоку и заиаду као секундарна, а главно најугу. Зар ће на то свако рагиште ступити једнаком снагом т. ј. једнијем кором, који би опет био подјељен у „ двије" дивизије? Док Србија небуде кадра бар 6 — 7 корова а, 3 дивизије покренути, нема ни говора о састављању таковијех стратегичнијех тјела. Прелазаћи у сигнице видимо, да је грујићева дивизија слабија и од путникове и од чолак-антићеве. Знаду се и поводи, зашго му је слабија. Човек се повео за Вријалмонтом, Наполеоном, Радецким и др. Но велико је чудо, да Грујићу није пало на ум, да су оне величине дивизнја — изузимајући Бријалмонта — узете из Фактичне величине т. ј бројне снаге у сред рата а не оне, која је служила за основу организације. У наполеоновијех ратовијех 1814 могосмо опазити, да су и корови само 6—7000 мом. бројали, али то није но вољи организатора, него ио нужди тако било. Дивизије Радецког 1848—49 састављене бијаху из двије бригаде а 2 пјешачке регименте а 2 батаљона а 6 кумпанија, и једног ловачког батаљонаа 4 кумпаннје дакле =52 кумпаније пјешака. Свака би кумпанија по пропису морала била имати 4 ОФицира 208 мом. = 212 конбатанта, то чини 212X52 = 11.024 конбатанта осим ђенералштапскнјех Официра и њнховијех побочника. Француске дивизије 1859 сас/гављене бјеху из 2 бригаде а 2 регименге а, 3 батаљона = 12 батаљона и код прве бригаде још један ловачки батаљон. Батаљони су имали по 8 и по 6 кумпанија, свака но 118 конбатанга, батаљон по 8 кумп. дакле 952 а онај по 6 : 716, нрорезно 800 конбат. ловачки батаљон 8 кумнанија а 152 свега 1223 конбот. Срачунајмо све скупа добићем 12 X 800 1223 = 10823 конб. пјешака; дакле исто као и дивизија Радецког. По истом калупу је 1870 била пјешадија прускијех дивизија организована: 2 бригаде а 2 регименте а 3 батаљ. и т. д. Дакако да у течају рата батаљонн спадну на 700 или 600 м. и још ниже, а дивизија на7 — 6000 конб. али то није организација него невоља. И баш зато, што се хоће, да дивизија никада неспадне испод 7—6000 људи, организује се она с мјеста већа, јер се зна, да одмах почетком рага попадају некн слаби и најаки од умора и бољетица, а први сукобузина У/ 8 —'/е ОД свега броја. А по готову неваља никако споређивати данашње дивизије са онима од год 1805 до 1859. Карнотове су дивизије биле још састављење из свијух родова оружја, али увођењем пкорова" одузе се дивизијама коњица, јер је дивизија сматрана само као пјешачка чињеница кора у великој војсци, те јој се је само неколико топова придодавало.

Само малијем војскама или на секундарнијем ратиштама велнкијех сила, ђе се није војска у „ корове " сасгављала, била је дивизија — или у војскама испод 35,000 момака — (нпр. Слезвиг-Холстајнска 1850 под Виллизеном) бригада — из свијух родова оружја. Данашња је дивизија дакле много савршенц/е и самосталније војено тјело него пријашња, а ,,кор" састав.љен из 3— 4 дивизије, мала војска, којој се само додаје резервна каваљерија и артиљерија. Зато је у свима скоро војскама Јевроне величина дивизије утпрђена и у миру, а у рату се само пита колико ће дивизија у коју

војску или

код велесила у који кор;

Путник је величину дивизије много бол>е схватио него Грујић. А зар се неби могл? те дивизије у мирном времену онако баш организавати, како би их човек, чим букне рат, подиће и на међу турити могао? То је пи, •гање врло важно, јер ко је гођ био у рату, зна, како одмах запиње радња у почетку рага, кад се мора у први мах тек састављати војска. А поготову Србија се мора с овим питањем стијем више бавити, јер она нема ни Флоте ни гвоздеиијех путова, да материјал претурује у велико, кад рат почме. Њене би дивизије бар I. классе морале имаги свесвоје чињенице у миру опредјељене, да чим рат букне, спремне на међу изиђу. Да се овај посао у миру добро сврши мора се организатор пренијети у час рага, и то рата с Турцима. Путник сасвијем право вели, да све погрјешке организације српске потјечу отуда, јер сва њихови официри држе пред очима велике оиерације у Босни. Ја сам имао већ прилике, моје мнење о војевану Србије и Србије с Турском — ако и само Фе .љтонинисшички — казати, па морам опет и опет поиављати,да је орпска главна онерациона линија Ниш — СоФнја — Татар Базарцик, а све остале су секундарне. Кад ја падишу у Трацији потражим и за браду попаднем, неће он моћи велнке силе у Босни разавијати, *) а повјестница од Цара Лазара до Кара Ћорђа иМилоша нам иоказује, да је увјек Ниш био арви оаерацијони објект, а одатле низ Мораву главна оиерацијона линија Турака. То је већ и Карађорђе осјећао па је саградио на Морави Делиград, да зачепи тај пут. Уз Ибар, прео Дрине, и на исток треба послаги мања одјељења, која продирући дижу народ наоужја, не само да попуњују своје губитке еусташима, него да остатак шаљу у најближе српске паланке у наставу, а одавде да се, мало приучени оружију, војном правилу и закону, шаљу као допуна главној војсци. Кад смо сложни у дирекцији рата, онда можемо наћи број чињеница, које од главне војске одвојити и којима особите задатке дати мора.мо. Де узмемо да је Грујићевијех 9. дивизија активие војске на расноложење, онда би морала једна у Восну, једна ирео Новог Пазара, на сусрет источно продирућијем црногорцима на Косово, једна у Бугарску, а шесш као главна војска ирео Ниша. Али су Грујићеве дивизије засамосталну радњу неспособне, јер имају само 3 главне чињенице, а треба их — као што Путник право вели — најмање 4 за самостални рад: десно, лијево крило, сриједа, резерва. Дакле би морали у почетку рата по једну бригаду из осталијех дивизија изчупати и самосталнијем придодаги, а оне нам онда остају са двије чињенице, шго опет неваља.

*) На нека и развије у Босни и Ерцеговини војеку од 30—40,000 м. то је још боље, јер ее ови, помоћу уетанка птогу са 10.000 т. ј, једновг дивизијом у запту држати» Али ће се Турска двапут промиелити, бацати војеку у Босну, кад јој пламен нреко Балкана у Трацију