Srbadija

8

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 1.

Збогом срне и кошуте: Ја одлазим на далеко, Вратити се нећу више, Међ звездама тако иише! „Па зар збнља несу назад Ј^убазници дошли више? Запитала дивна .Ута, Па си горке сузе брише. Је л' у боју Конал пао? Да л' Кримора жива оста? За својим, за милосником Је л' тужила мома доста? Та Конал је л.убак био Као сунце залазеКе: Такав дичан, красан јунак Скоро нам се родит' неКе!" Кад је Улин Ути лепој Опазио сузне очи, Он до своје харфе крочи, Па заврши тужну несму О Кримори и Коиалу. У л и н. На брегове тужна јесен пала, По хумови сива магла нагли, По рудини вијори се кољу. Мутна река по долини хуче, А на брегу усамљено дрво Гроб Коналов тесан означава. Са дрвета жуто лисје пада На гробницу умрлог јунака, Кад дубоко замишљени ловац 11 о тужноме пустошу се шеће. Из какве си, из колевке био? Ко су твоји прадедови стари? Нико не зна, Конале јуначе! Племе твоје церовина беше, Која никад клањала се није Осионом вихару северном. Ал Конала сад нам више нема, Па ко ће нам њега да замене? На овојзи рудини суморној Дизао се тресак од оружа И стењање бедних рањеника Кад је крвца потоком потекла, Е страшни су ратови Фингала! Десница је вихар твоја била, Сабља твоја ко небеска стрела А стас висок као она стена! Из очију огањ ти је сип'о, А убојан крик ти на бојишту И вихар је надвикао љути, Падали су ирод тобом јунаци Као бадал. од палице тврде Силан Даргов гњевом долазаше, Тврдо чело у боре је сабр'о А из ока муњама је стрељо. По тегоше сабље оковане Врстајућ' се у бој с обе стране. И диже се звекет од оружа И море се стало да разлива Од големог, силног земљотреса. Кримора је крај Конала била БлистајуК' се у светлом оружу, Плави власи, по барјацн свилни Летише јој по мутноме зраку. Високо си лук си уздигнула Те иђаше кроз најживљу ватру За Коналом, својим милосником. На Даргова управи си стрелу Ал крилата, отровна јој стрела Место бесна Даргова владара Драгана јој згодила је леиог, Баш у врело у срце јуначко. Конал паде, ко високо дрво Кад у низу са стене се свали. Хој девојко, шта Кеш заночети? По драгана твог помоКи нема: Бујно тече крв му из недара А веК очи соколове склапл.а. Врисну мома као гуја љута: „Хој Конале, мој једини брале, Дико моја, поносу и надо, Са моје си кле ге руке страдо!

Хој, Конале, немој ми умрети Немој сунце среКе ми однети! Тад Кримора на земљу се спусти Нокри драгог с власи своји густи, Још крвавог на недра си стисну Па од бола неизмерна свисну. Са веК овде леже љубазници, А около споменика њина Дивља трава и коприва расте. Ја сам често на овоме месту У залађу жалосно суморном. • ЈахориКи леКу ми над главом А пред мојим очима душевним Често ми се свете сени јаве Изумрлих н добрих јунака. Снове њине нико нм не буни: Почивајте у гробници тавној Нек су мирни вечни вапш санци!" ■— „Нек су мирни! Од сад па до века! Промуцала жалостнва Ута Мирно спајте, добра чеда .1оре! Ж алоснога удеса вам горка Суз ним оком сеКаКу се вазда, А кад вихар дубравом затресе И река се хучна зепенуши: ДизаКе се песма моја јасна А у славу нмена вам дична. Ви Кеге се нз гробница диКи И преда ме, кад вас зовнем, стати Са големом тугом вашом ирном!" Три дне беху ту остали краљи И велику учинише гозбу. Ал четвртог разавише једра, Да отплове постојбнни својој. Вурни ветри са севера ладна Фингалсве лађе су весларке Живо земљи носили Морвенској. Ал утвора тајовите ,1оде У облак се црни притворила Те за лађом Фроталу леКаше. Пусти своје све ветрове силне Да покида на бродима једра; Но утвора и сад се сеКала Фингалове деснице громовне Што ју тако нагрдила беше, Те не смеде да нанесе квара Бродовима преславнога краља! Мита ПоиовиЛ.

КО ЈЕ УБИЈЦА? (Из бележака једног полицијског чнновннка.) I. ПоноК је била веК у велико прошла. Давно сам заспао. На један мах тргоше ме из-а-сна. „Догодило се је — вел.аху ми грозно убијство.Ђ Н трговац, разбојнички је нападнут и у својој собп убијен. Похитајте што брже можете." Шта сам знао чинити? Навукох брзо, како гако, одело на се, па појурих улицама. У л улици око куКе трговца Т> набасах веК приличну гомилу света, оданде из комшилука. Пред капијом наредих, да се нико унутра не пупгга. КуКа беше двокатна. Ушав у авлију попех се уз степенице на други спрат, где обитаваше трговац 'Б Н У ходнику не могаше се ништа видети, помрчина; тек кроз једна врата, у крају ходника, продираше некаква полутамна светлост. Наредих одма да се ходник осветли, па полегех праКен са два жандарма к оним вратима, кроз која продираше светлост. Собња врата, до којих дођосмо, беху пола отворена. Ступив на них, опазих на једном крају собе, а на умиваонику, свеКу веК догорелу. Ступисмо у собу, из које се одма улазило у другу собу, на којој опег беху врата пола отворена. Тамо владаше густа помрчина. Пред вратима ове собе, а у оној првој у коју

смо веК ушли били, лежаше левом страном на патосу један човек гологлав у спаваћем оделу. Грозан призор! Узесмо га за руку. Рука му беше хладна, чело хладно, а срце му не куцаше — трговац 'Б беше дакле веК мргав. У десној руци нађосмо му нож грчевито стиснут. Одмах заналисмо неколико свеКа, а прн том забраних, да нико по собама, бар за извесни час, не тумара.—Донесав свеКу к лицу убијенога, угледасмо му очн отворене, чело намрпггено, обрве јако оборене. Издржао је, сиромах, велику борбу! Испод њега беше уснрене крви. Окренусмо га на леђа и опазисмо му рану више срца. Рана беше од ножа. — ГЈошуља с једне стране сва крвава. .1еву му руку нађосмо такође стиснуту и у њој неколко праменова косе. Изгледаше, као да се је убијени морао очајно борити. Коса у руци му, морала је битн коса с<1 главе убијце. Песница убијенога беше, као што рекох, јако згрчена. Једва смо је мало могли огворити, док извукосмо из ње косу. За тим се песница готово механички опет затвори (ил' се је ваљда нама тако чинило). Власи од косе, коју извукосмо, беху дугачке и црне. Убијца дакле беше црне боје и дуге косе. Десна нога убијенога беше пребачена преко леве. Коса разбарушена, сигурно од лежања. Убијени не имађаше чарапа на могама. Ниже ногу нађосмо му паиуче. У исгој соби на другом само крају лево од врата, пред којима беше нађен убијени, стајаше спаваКа постеља његова. И на њој не беше све по реду. Под јорганом као да беше неко. Ми га подигосмо и на један мах зачу се врисак. То беше Виљем, петогодишњи синчиК трговца 'Б Дете беше као у Фрасу. Дркташе као прут навлачеКи себи јорган на главу и вичуКи: „отац, отац!" .... Наредих, да се убијени заклони, док изнесоше дете на поље. У томе веК дође и родбина. Још са сокака зачу се врнсак и кукање. Сиромах 'Б . . . . беше удовац. Пре неколнко недеља умрла му јежена,оставив му после смрти једину утеху, синчиКа, кога нађосмо под јорганом. И деге и Фамилију испратих са горњега спрага , како би тако могао комотније радити. СудеКи по оделу и по целом иначе положају, убијени је морао, опазив убијцу у другој суседној соби, устати из постеље, где је са својим синчиКем спавао, па одатле му на сусрет поКн. Јер, прегледах свако парче на постељи и окоње, па нигде не нађох крви илн другог каквог знака. Борба дакле није била код носгеље. По свима знацима закључих, да се је убијени баш на месту, где је нађен, морао борити са убијцом. Убијца је дакле морао ударити наубијеног из оне друге мрачне собе, на којој врата беху отворена. Обишав још једном око убијенога, опазих на један мах врх одножа, који је у десној руци имао, мало крвав. Примакосмо ближе свеКу — бешо то крв. Мислио сам, да се није убијеии при борби и падању на патос, случајно врхом својега ножа дотакао своје крви. Правих разне комбинације, мерих сва одстојања руком самога убијенога, у којој нож беше, па најзад дођох до закључка: да је крв на ножу одубијчеве ране. По што нож не беше по више у дужину крвав. изведох отуда, да је при борењу мораоубијени убијцу слабо ранити. Убијца дакле беше рањен. Кад сам у овој соби учннио све што ми је за извиђај и истрагу погребно било, викнух каплару жандарском, да узме свеКу, те да пође напред кроз она отворена врата у ону другу мрачну собу. Он понесе у левој руци свеКу, ау десној запеги револвер. Истина, цела куКа беше опседнута жандарима, али ипак му не замерих за ову обазривост. Чим ступисмо у ову собу, угледасмо многе разбацане ствари. На трн стопе од прага собњег, преко којега смо ирешли, опа-