Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

152

противни Д-р Грумбићевом предлогу. Противан је био и Д-р Милан Сршкић, онда члан „Југословенског Одбора“. А за Д-р Трумбићев предлог били суг.г. Газари и Никола Стојановић, онда такође чланови „југословенског Одбора“, као и Д-р Божа Марковић и Милан Грол ит. д. који су, и ако активни српски државни чиноници, ипак налазили, да им је било прече помагати политику Д-р Трумбића, него политику српске владе!

Д-р Трумбићев предлог, у колико је нама познато, није наишао на одобрење ни код многих других чланова српске скупштинске опозиције, који су се ван Женеве бавили. То је свакако и натерало Д-р Грумбића да престане више ннсистирати на њему. Али је због тога он још више намрзао г. Пашића, којега је, управо од тога доба, и сам и преко својих енглеских н других пријатеља, почео и јавно нападати као човека, који је изневерио „југословенску идеју“ и који само мисли на — Велику Србију, представљајући политику Србије као полнтику скроз „империјалистичку“. Г. Д-р Трумбић је тада био заборавио и на онај мемоар од 6. маја 1915. као и на онај проглас „британском народу и парламенту“ од 12. маја, исте године, када је указивао пред Савезницима, да се „за Србију и Црну Гору ради о рату за ослобођење, а не о рату за освајање“. Прелазећи преко тих својих негдашњих изјава, које, вероватно, ни онда кад су биле учињене нису биле искрене, Д-р Трумбић је мислио, да ће одвратити Савезнике од од Србије својом празном лармом како су српски циљеви империјалистички, пошто се одбија његов предлог о сазиву једне „опште народне скупштине“, у којој бн Д-р Трумбић и његови људи добили прилике да саботнрају велико дело Србијино !

Вероватно је да је баш неуспех са тим предлогом и определио г. Трумбића, прво, да одмах настави још 1917. год. започете преговоре с Талијанима ради споразума, а друго да се с њима и коначно споразуме, усвајајући у том погледу оно, што су, као што смо раније видели, хтели г. г. Стид, Ватсон и Торе, а не оно што су диктовали прави интереси пашег народа.')

6) Свој захтев за „општу народну скупштину“ био је Д-р Трумбић поставно српској влади 10. јануара, 1918. г., а већ се 26. јануара, исте године, вратио на разговоре о споразуму с Талијанима. Тог датума

(26) он је био примљен и од Орланда, који се тада бавно у Лондону. Израдили су му тај пријем г. г. Стид и Ватсон.