Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

153

5

Преписка Д-р Грумбићева са српском владом односно ове „опште народне скупштине“, о којој је овде била реч, није нам позната иначе, ван овога што смо овде рекли.

Из једног писма, које је г. Ст. Протић био послао из Нице у Женеву г. Д-р Милану Сршкићу, сада народном посланику, као одговор на једно г. Сршкићево писмо, знамо само толико да је г. Протић, који се у јануару, 1918, година бавио у Ници, био добио од Д-р Трумбића преписку, коју је овај водио са српском владом о позиву и састанку поменуте „отипте народне скупштине“. У одговору г. Протићевом г. Сршкићу изложени су и погледи г. Протића на тај Д-р Трумбићев предлог. Захваљујући г. Сршкићу, имамо прилике да овде изложимо оно, што је г. Протић мислио о том предлогу Д-р Трумбића. Ево тога:

„Центар пропаганде треба да буде у центру политике наше. Подкојеност је незгодна, па и опасна. Ако јепо невољи мора бити, она се мора ублажавати телеграфским општењем, а у случајевима разлика или тежих ситуација директним контактом. Да центар наше политике буде у јевропи западној има, пред добрих страна, и незгодних, које чини ми се претежу. Прва је незгода што би се он морао мењати, и што би изазвало многе коментаре, а то није добро. Друга је незгода што ми не бисмо били у оној мери слободни у нашем кретању, у којој смо на Крфу. Расмислите о томе више па ћете, мислим, и сами доћи до тог закључка. Ни Крфску Декларацију ми не бисмо на другом месту могли без сметње сершнити и донети. Ни Париз ни Лондон не дају нам ту слободу. А Нариз и Лондон имају своју тактику и стратегију политичку, и чим наша буде дошла у колизију с њом, она ће извући дебљи крај т. |. мораће се повити и ћутати. На Крфу смо ми слободнији.

„ја никако не могу да разумем онаку Народну Скупштину какву жели Југославенски Одбор. То је једно глохазно и диспаратно тело, где на једној страни имате законе и одређене факторе, и један међународни и државни индивидуалитет, а на другој страни неодређене ни бројно ни изборне слементе, где долазе чак и војници и официри! Ја не знам, морам признати, ни један сличан пример у Историји. А да ми правимо у том погледу Историју, треба да имамо много шира и много јача плећа.