Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

154

„Да буде митинг свих елемената нашег народа под Аустро– Угарском и да он доносе једну резолуцију, лепу, која би била сагласна с резолуцијом српске народне скупштине — то разумем, и то би било добро. Где тај митинг да буде» Онде где би се могло најслободније за народну ствар кретати.

„Никад и нигде, колико ја знам, велики скупови, ма како их звали, нису фиксирали методе рада. То увек раде изршни органи, који у том морају имати одрешене руке, јер се методе морају прилагођавати ситуацијама и моментима у којима се ради. Видите Енглеску. Погледајте шта каже Л. Џорџ у парламенту: ви сте слободни мењати владу ако и кад њену политику не одобравате, али ће она дотле одређивати и давати мере и методе. Скуп парламента даје израза својим осећањима, критикама, мишљењима појединаца, посланика и политичких група. О том свему влада има да води рачун н да погоди оно опште или најјаче осећање, струју, па да према томе удешава свој рад, или ако мисли да не може, да уступи место другима. Али да маса, скуп, одређује н фиксира методе рада, то је немогућно, и то колико ја знам нигде не GHBa.Наравно, нигде где се добро зна како ваља добро радити.

=

У јулу, 1915. године, у једном свом приватном писму Д-р Трумбић је овако писао:

__Наше регименте боре се на Сочи проти Галијанима као лавови... По свим нашим земљама јављају се листом добровољци проти Италији. У Крањској јавило их се 30.000, г тако и по Хрватској и Далмацији. Слично је расположење по целој монархији код Словена ин несловена... Аустрија се је сва још једном окупила около пријестола, она је галванизирана, оживила и подмладила се“.. (Ф. Поточњак: „Рапалски Уговор“, стр. 9).

Може се слободно рећи, да је такво исто стање било и доцније, па и у јануару 1918. г. Јер, да се „наше регименте, и у то доба, нису бориле „као лавови“, зар би Боројевић, под јесен 1917. г, и могао стићи до пред врата саме Венеције, и зар би Лудендорф, још од првих дана јануара, 1918. године, имао могућности, да почне спремати своју познату велику офанзиву на западном фронтуг Италија је, као што смо раније напоменули, у то доба, била за дуже времена готово потпуно искључена из борбе. Пре тога беху сасвим