Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

13

ког мира, у јесен 1913. г., и већјеу том погледу раније била учинила ни сондажу код својих савезника. Познато је, да је једна изјава званичне Италије одвратила Аустро-Угарску од тога корака. Међутим је то било само тренутно одлагање рата, који су бечки дипломати наставили припремати.

По сопственом признању пок. цара Франца Јосифа, које је учинио у једном писму, упућеноме цару Виљему убрзо после сарајевског атентата, бечка се влада — и мимо оне равије талијанске опомене — ипак и неодступно била одлучила на рат против Србије. На Бал-плацу већ је био, почетком јуна, 1914. год. довршен један меморандум за цара Виљема, и у томе су меморандуму били изнесени разлози, који одређују Аустро-Угарску на оружану акцију против Србије. Својим горњим писмом, у коме је изрично нагласио да je maj меморандум написан пре сарајевског атентата, цар Франц Јосиф је достављао цару Виљему не само погледе своје владе — у том мемоару изложене — него и своје сопствене погледе односно Србије и њених „непријатељских тенденција према Аустро-Угарској“. У томе писму цар Франц је даље наводио, да је Србија добила велико повећање и у територијама и у становништву, да је она сада два пут већа, па је и њена агресивност према Аустро-Угарској постала два пут опаснија. А спомињући сарајевски атентат, Фрац Јосиф наглашаваше цару Виљему да је сад дошао тренутак угушнити све оно, „што носи у себи клицу за даљи неповољни развој догађаја према Аустро-Угарској,“ те се обраћа на цара Виљема да се и сн сагласи на акцију, коју његова влада спрема и коју он, Франц Јосиф, потпуно одобрава.)

Цара Виљема, који се на: толико година пре тога спремао за рат, непрестано тражећи повода истом, није требало много убеђивати. Он је оберучке прихватио аустријске намере, и већ је 10 (23) јула, 1914. године, аустро-угарски посланик у Београду, барон Гизл могао предати српској влади ону ултимативну ноту, тражећи безусловни пријем исте у року од 48 сахати.

Србија је тада била у јеку изборне борбе. Председник владе, г. Пашић морао се из унутрашњости одмах вратити у Београд. У 6 часова по подне, 12 (25) јула био је барону

1!) „Diplomatische Aktensticke zur Vorgeschichte des Кперез 1914“. Беч 1919., званично издање аустријске владе.